Десета молитва мога тијела

Ево тог мјеста, те скривене љепоте,
чудесне смрти између сињег и бијелог,
од сињег и бијелог у очима вјетра,
ту је тај неваљалац, то тијело.

Ево тог мјеста, те свенуле љепоте
уза све садашњости и давнине,
уз твоје исконски тамно неспокојство –
те непролазне неравнине.

Ти стојиш овдје притајено и нијемо
над стишаним и непознатим витлом.
Да би му била господар и житељ,
прољеће буди му устрептало и љековито.

И не запитај с древним љубопитством
да ли је вјеран заточник истина,
но ући неопажено и тихо,
ући с мудрошћу година.

Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић

Evo tog mjesta, te zarobljene ljepote,
te divne smrti od plavog i bijelog,
od plavog i bijelog u očima vjetra,
tu je taj nevaljalac, to tijelo.

Evo tog mjesta, te svenule ljepote
prije sveg sadašnjega i prije svih davnina,
prije iskonski tamnog tvoga nespokojstva –
tih nedohodnih neravnina.

Ti stojiš ovdje pritajeno i nijemo,
pod tobom stišan i nepoznat vrtlog.
Da bi mu bila gospodar i žitelj,
proljeće mu budi treptavo i ljekovito.

I ne pitajući s drevnim ljubopitstvom
da li je vjeran zatočnik istina,
uđi tiho i neopaženo
udi s mudrošću godina.

Aco Šopov, Dugo dolaženje ognja, 1977
Preveo Sreten Perović