Also available in: Macedonian
Aco Šopov: Closeness is our greatest treasure
Recently, the Macedonian poet Aco Šopovs and his wife Svetlana visited Latvia. Meeting them, we had many conversations, some of which are reflected in this interview. Knut Skujenieks, Literatūra un māksla, 24.8.1978.
Knut Skujenieks: Why did you come to Latvia so discreetly and without making your presence felt?
Svetlana Šopova: The main reason for our trip was to rest and recover Aco's health. So we wanted to visit your country without formalities, while remaining incognito.
K.S. And how did you manage it?
Aco Šopov: We had a good rest, even though the weather was cool; perhaps it was even better that we didn't have the heat we were used to. It turned out that from the waitress to the museum manager, not to mention my Latvian colleagues, everyone already knew my poems in Latvian translation! It was as if I had come to visit acquaintances and friends.
K.S. Your Latvian-translated poetry collectionUguns-milestība (The Fire’s Love) contains poems written up to 1970. What happened thereafter in terms of poetry?
A.Š. I published the book Песна на црната жена, which is mainly African-inspired. The collection was written during my mission as Yugoslav ambassador to Senegal.
K.S. And you probably have something else on your mind at the moment.
S.Š. The book you just mentioned contains poems about Africa in which we feel nostalgia for Yugoslavia, and in the poems Aco is currently writing, the process is reversed. But this new book isn't quite finished yet.
K.S. Africa Yugoslavia, Yugoslavia Africa... The poet's place is, as your folk song says, "on the terrace, neither in heaven nor on earth". Could one say that?
S.Š. и A.Š.Absolutely!
K.S. "Black Sun", "Reader of the Ashes", "The Long Coming of the Fire" – your poetry is deeply dramatic, even tragic. Granted that these motifs contain personal experience, this does not exhaust your world view. There is another element between you and the world. And that is?
A.Š. Macedonian folklore and history, I would say.
K.S. Now I have a question, especially for Svetlana. You are, as I understood, a professor of literature. Did folklore have a major influence on Macedonian literature?
S.Š. Yes, indeed. The real development of our contemporary literature took place only after the war, in the 1950s, when the Macedonian nation crystallized. For the first generation of poets : Slavko Janevski, Gan Todorovski, Blaže Koneski, Aco Šopov, popular songs were the main source of inspiration in terms of both theme and style. The worldview and ethical ideals coincided with the anti-fascist resistance movement, the establishment of national power in Yugoslavia, the culture-building and the development of written Macedonian literature.
K.S. Judging by the “Struga Poetry Evenings”, I would say that this culture-building succeeded very well! This festival is a renowned international poetic forum. How did you achieve this?
A.Š. На почетокот, мала група македонски писатели – професорот Харлампие Поленаковиќ, прозаистите Јован Срезовски (моментално директор на Организациониот комитет на Струшките вечери) и Коце Солунски, и поетите Блаже Конески и јас организиравме настан по повод 100 години од објавувањето на зборникот народни песни на нашите класици, браќата Димитар и Константин Миладинови. Тоа беше мал настан од локално значење, но набргу израсна во традиционален настан, прво на југославенско, а потоа и на eвропско и на светско ниво.
K.S. Еден мал град стана Мека на поезијата, Пепелашка се претвори во принцеза. Кој ви помага да организирате така значаен настан?
A.Š. Дел од средствата ги дава македонската влада, тука е и Фондот на Струшките вечери, а голема економска поддршка ни даваат и специјализирани производствени компании. Но, сите работиме со иста цел: да се издигне македонската литература и нејзиниот престиж. Секоја година во Струга се наградуваат светски поети со „Златниот венец на Струшките вечери на поезијата“. Меѓу лауреатите се: Пабло Неруда, Булат Окуџава, Фазил Хисни Дагларџа, Рафаел Алберти, Леополд Седар Сенгор, Артур Лундквист, Еуџенио Монтале и многу други.
K.S.. Без да ги заборавиме, се разбира, и македонските поети!
A.Š. Секако. Секоја година се доделуваат и неколку национални награди за најдобра поетска книга, за најдобар препев (на и од македонски), за поезија за деца.
K.S. Своевремено, Имант Аузињш малку нè просветли на ова поле. Сепак, Струга нè повикува на едно пошироко размислување. Да дознаеме малку повеќе за македонската литература, онаква каква што е денес. Во Летонија таа не е позната. Светлана, што можете да ни кажете за неа? Како се развива жанровски? Со кои проблеми се соочува?
S.Š. Веќе ја спомнавме првата генерација поети. Вистина е дека уметничката литературата започнала пред војната, но многу нејзини претставници загинале во војната. Во моментов, Aцo и неговите другари веќе се еден вид патријарси и класици. Следната генерација поети, како Радован Павловски и Богомил Ѓузел, се прилично тесно поврзани со претходната. Тие го развиваат, конкретизираат и усовршуваат она што е веќе започнато на полето на националното битие, татковината и човечкото битие. Третата генерација – Ристо Лазаров, Ефтим Клетников и Шопов јуниор, поточно Владимир Шопов – е мошне различна од двете претходни. Тие не се задоволуваат со традицијата и се во потрага по нов модел. Ќе видиме какви ќе бидат резултатите. Генерално, поезијата е најсилниот жанр кај нас, но имаме исто така и интересни прозаисти, како Живко Чинго и Јован Срезовски, и писателот за деца Видое Подгорец. Златната доба на македоската проза допрва претстои. Истото важи и за драмската уметност. Литературната критика се развива интензивно особено на полето на поезијата. Би можеле да ги цитираме Димитар Митрев и Георги Старделов.
K.S. Гледано однадвор, многу патишта на развојот на македонската литература потсетуваат на историјата на летонската литература. Книгата на Блаже Конески За македонскиот литературен јазик издадена во 1952 година, силно потсетува на Јури Алунану. Иако станува збор за различни времиња и динамики! А пропо, дали успеавте да се запознаете со летонската литература?
A.Š. Не во доволна мера за да можам да судам. Но ми се чини дека е интересна и дека заслужува да им биде позната на македонските читатели. Воодушевен сум и ми се допаѓа летонската народна песна. Таа за мене претставува неочекуван и филозофски длабок свет.
S.Š. Со необични метафори и персонификации, и со многу хумор.
K.S. Дали би сакале повторно да дојдете кај нас во Летонија?
A.Š. Тешко е да се каже и предвиди, но јас секако би сакал.
Сигурно ќе ја искористиме секоја прилика за да испратиме наши колеги и да ја започнеме и развиеме работата на зближувањето на нашите култури. Блискоста е нашето најголемо богатство.
Interview with Aco and Svetlana Šopov, conducted by Knut Skujenieks, Šopov’s translator into Latvian, who published an important selection of his poetry under the title Ugnus-milestiba (The Fire’s Love) in 1974. The article includes Skujenieks' translation of two new poems written bu Šopov in Senegal.
The interview was published on 24.8.1978 in Literatūra un māksla (Literature and art).
Other Šopov's interviews