This post is also available in: Macedonian Croatian Bosnian

Ацо Шопов: Београду, у овом тренутку љубави за човечанство*

Волим овај град под Авалом, ово ушће љубави на ушћу Саве и Дунава, овај сан живота, ове даљине у нама, у човеку. Волим га обичним даном, пуним звонких дозивања, устрепталих надања, свежег даха девојака и младића заљубљених очију, аутомобила. Волим га када қорача улицама достојанствен, леп, са звездом у срцу. Волим га на празницима и свечаностима. У овом тренутку љубави за човечанство.

Симболички, на почетку великог разговора о човеку, кроз иверје јутра, шикнуо је високо млаз из водоскока на Тргу Маркса и Енгелса. Високо, као мисао. А у дворани Дома синдиката речи Титове поново су упалиле светлости најдубље љубави, највећих замисли закорачивања у праву људску историју и смисао људског постојања. То су речи ослободилачке, речи снажног упућивања оним врлетима које најбрже воде човека данашњице његовој сутрашњој природи, речи историске одговорности пред човеком. Те су речи, огњем своје неумитности и истине, једним махом освојиле осећања, избрусиле мисао свих оних који су их чули, свих делегата Coцијалистичког савеза ове усправне социјалистичке земље, као и оних из многих далеких земаља који су дошли жељни да их чују.

Као и много пута раније, ти си их први пригрлио, Београде. Ти си их упутио свим искриштима нашег живота, свим врелима пожртвовања, свим нашим радним људима. Ти си пробудио нове снаге, усковитлао нове заносе, отворио нова поглавља. Ти си те речи пренео преко свих континената у нова гњезда буђења, у нова жаришта тражења, новим неимарима ослобођења, милионима људи широм целога света, онима чији се претставници поносно крећу твојим поносним улицама, оним који ће доћи да те виде, да те упознају, да их примиш онако како само ти умеш, како си се само ти научио у дугој борби за част и достојанство.

Увек си, Београде, говорио истину, али истина о теби није увек изговарана. Увек си пружао руке у име разумевања, сарадње и мира, али ти руку нису увек пружали. Опасивали су те лажима, али лажима никога ниси опасао. Мачем истине бранио си истину. На небу твоје слободе нема облака. За љубав узвраћао си двоструком љубављу.

Сада си нада на многим путевима безнађа. Сада си светлост што обасјава многа лутања. Сада си веза што разбија , многе сумње. Сада си тренутак љубави за човечанство.

Волим те, Београде под Авалом, ушће љубави на ушћу Саве и Дунава, даљино у нама, у човеку. Волим те. Једноставно као твоја истина.
__________________
* Чланак је објављен у листу НИН, 485, 24.04.1960, стр. 1, непосредно након завршетка рада Петог конгреса Социјалистичког савеза радног народа Југославије, одржаног у Београду, од 18 до 22. априла 1960. године. Ацо Шопов је био један од чланова савезног одбора. Титове речи на које упућује Шопов, односно његов реферат на Петом конгресу ССРНЈ, објављене су у књизи XV издања Тито: Говори и чланци, Напријед, Загреб.

Историјско-друштвени контекст

За лакше разумевање овог текста, дајемо неколко података о историјско-друштвеном контексту у коме се је конгрес одржао

Пети конгрес ССРНЈ (Београд, 18. – 22. IV 1960.г.) одржао се је у препуној сали Дома синдиката. На њему су узели реч делегати из Белгије, Непала, Тангањике, Уругваја, Цејлона, Марока, Шпаније и Венезуеле. Конгрес je карактеристичан по реферату Ј. Б. Тита „Изградња социјализма и улога и задаци ССРНЈ”, јер је у њему приказано јачање материјалне основе друштва, значај радничког и друштвеног самоуправљања, задаци у изградњи комуналног система, задаци у новом петогодишњем плану. По тада прихваћеном Статуту сваки грађанин Југославије који има бирачко право и који усваја Програм ССРНЈ може постати члан ССРНЈ. (Преузето из документа: Državni arhiv u Slavonskom Brodu, Sumarni inventar, Kotarski odbor Socijalističkog saveza radnog naroda hrvatske, SlavonskiBbrod, 1947-1962, Broj fonda: HR DASB 278, Izradila: Gordana Slanček).

Delo. Ljubljana, 23.04.1960, str. 1

Пети конгрес ССРНЈ је између осталог донео следеће закључке: улoжити још веће напоре за изградњу равноправних односа и сарадњу у свету; за очување и даље учвршћивање мира; за ликвидацију хладног рата; за јачање међународног поверења и за успостављање таквих међународних односа који ће бити засновани на равноправности и узајамном поштoвању свих народа, без обзира на боју, расу и друштвено уређење. (Преузето из документа: Biblioteka informativnih sredstava, Inventar sumarno-analiticki, AJ-142, Socijalisticki savez radnog naroda Jugoslavije – Narodni front Jugoslavije – 1945/1960, Vukman Boričić, Beograd, 1990).

Од прољећа 1958. године напади на југословенске комунисте најчешће су вршени у форми „теоријске критике” њиховог новог Програма, али се нијесу исцрпљивали у њој. Поново су услиједиле и мјере политичког бојкота СКЈ, сличне онима из 1948. године. Већина комунистичких и радничких партија није послала своје делегације на Седми конгрес СКЈ. Бојкотовале су и Пети конгрес ССРНЈ. Кулминациону тачку у тој „критици” представљали су поједини дјелови Изјаве новембарског савјетовања представника 81 комунистичке и радничке партије, одржаног у Москви 1960. године (Преузето из књиге Izgubljena orijentacija Radovana Radovića, Radnička štampa, Beograd, 1985, str. 141.)