О апсолутном лиризму Аце Шопова*

Георги Старделов

Први песнички круг савремене маке. донске поезије обухвата позната песни чка имена Славка Јаневског, Блажете Коневског, Матеју Матевског, Анте Поповског, Ганета Тодоровског и Ацу Шопова. Нема сумње да су песници ової круга кроз целокупно своје песничко стваралаштво остварили једну тако рећи праву песничку револуцију у историји македонског песништва. Пошавши и сами у својој првој песничкој фази од традиције надовезивања уметничке поезије на богатство усмене народне поезије, песници првог песничког круга, одлучно су се супротставили једној упрошћеној свести о фолклору, која је била доминантна у поезији првих послератних година у неких песника, Рацинових епигона, код којих је певање било сведено на буквалну транскрипцију народне песме.

[…]

Слом фолклорног маниризма и фолклорног регионализма означен је рађањем једне, могло би се рећи, нове песничке космогоније, новог песничког искуства, нове песничке консцијенције, једне потпуно нове песничке имагинације и тако рећи сасвим новог песничког језика. Од тада управо почиње кружење једног изузетног врхунског ореола над македонском поезијом.

[…]

Треба одмах истаћи да су баш песници овог круга успоставили најбитније песничке токове у послератној македонској поезији и да се управо у овом песничком кругу почињу гранати основни правци и кретања која ће доћи до израза у остала три песничка круга. То се нарочито односи на ону другу, али не мање дубоку и сугестивну линију македонске поезије, која се огледа у, да га тако назовем, апсолутном лиризму Аце Шопова и Матеје Матевског, чија поезија, откривајући човеков концилијантан однос према природи, израста из дубокот личног доживљаја света у себи и себе самог у свету као сублимирање света у духу света. Та песничка линија, коју су зацртали Шопов и Матевски, својом изузетном песничком сугестивношћу, извршила је снажан утицај на даље токове и продубљивања тог песничког искуства у македонској поезији.
_________________
* Одломци из чланка „Четири песничка круга” објавњеног у листу Политика,  28.09.1974, стр. 3