Osmi\u0161ljeno komponovanje knjige<\/h2>\n
Ono \u0161to i na prvi pogled odlikuje ovo izdanje, to je obilnost objavljene poezije, u izboru i prepevu Sretena Perovi\u0107a. Na stotinak stranica ovaj izbor obuhvata prili\u010dan broj pesama iz vi\u0161e stvarala\u010dkih perioda i razvojnih faza Ace \u0160opova, te se \u010dini kompletan i zaokru\u017een, sasvim dovoljan da predstavi njegovu poetsku li\u010dnost i inspiraciju kroz raznovrsne motive i svojstvene oblike.<\/p>\n
Vi\u0161e od obilnog zahvata \u010dini utisak sigurnost samog izbora koji je ostvario Perovi\u0107 jednim osmi\u0161ljenim komponovanjem. Polaze\u0107i od Pesme<\/em>, kao mota shvatanja da je ona potpora pesnikovog postojanja, po\u010dinje sa \u201eRa\u0111anjem re\u010di“ kao njegove prve muke i ekstaze, u celini donosi \u201eMolitve“, te svete poeme ljubavi koja je \u017eivotna metafora i njegova dominantna tema, zatim u nekoliko ciklusa \u0161iri njegovu bogatu poetsku intimu, prvenstveno poslednjim ostvarenjima iz\u00a0Nebidnine<\/em>, pridodav\u0161i im i lirske elegije iz prethodnih zbirki. Tako ova knjiga donosi i povezano jedinstvo pesni\u010dkih svetova i ujedna\u010den izbor po liniji vrhovnih ostvarenja, koja pesnika predstavlja u jednoj antologijskoj svetlosti.<\/p>\n Me\u0111utim, pravo iznena\u0111enje za nas predstavlja uspe\u0161ni prepev njegove poezije. To \u0161to je Perovi\u0107 i sam pesnik, svakako je bila prva zaloga ovog uspeha. Ali je on nadvisio o\u010dekivanja ne samo poznavanjem i razumevanjem poezije Ace \u0160opova, nego vi\u0161e od toga jednim prodorom u na\u0161 jezik radi ove poezije, kao i naporom koji je nesumnjivo ulo\u017eio da je podrobno shvati i preoblikuje na drugom jeziku. Da li je imao afinitet prema \u0160opovljevoj pesmi, ili je njome bio ponesen tokom rada, Perovi\u0107 takore\u0107i spontano i neobi\u010dno autenti\u010dno predaje njenu ritmiku, pri tome zadr\u017eavaju\u0107i sve \u0161to je moglo da ostane u prvobitnom obliku i koriste\u0107i se jednom ve\u0107 sagledanom mogu\u0107no\u0161\u0107u \u010destih dodira sa originalom. Tome u prilog idu i prona\u0111eni arhai\u010dni oblici re\u0107i, sa korenskom blisko\u0161\u0107u, bojom bigora ili kamena, i istom sudbinskom patinom u predelu poetske slike. Kreativnost prepeva je, me\u0111utim, najizrazitija kad ubla\u017euje o\u0161trinu re\u0107i i njihov sklad sagledava u mekim tonovima i pitomim melodijama, kao \u010disto uhva\u0107ena obele\u017eja izvorne poezije.<\/p>\n Ovo ne zna\u010di da prevodilac nije ostavio tragove ishitrenosti, sa izvesnim predvi\u0111anjima i malim nesnala\u017eenjem. Negde \u0107emo sresti neta\u010dno usvajanje na\u0161e re\u010di, pa tako, na primer, \u201ekamen tvrdina“ je prevedena kao \u201ekamena podloga“.<\/p>\n Negde su se bukvalnim preno\u0161enjem re\u010di izgubile nijanse konteksta, kao prilikom zamene \u201ezemjata ja kornam so \u010delo“ sa \u201ezemlju ja \u010dupam \u010delom“. A \u010desto se mogu na\u0107i i ispreme\u0161tana ili dodata zna\u010denja postupkom jedne poetske slobode, koja \u201erazgoluvam“ pretvara \u201erazuzdam“ ili \u201este\u017ena“ u \u201eokiva“.<\/p>\n Delimi\u010dno ovo dolazi od te\u0161ko\u0107e da se i sa makedonskog prevodi, kao kod \u201ekamena \u0161uma izdzemnina“ na ,,kamena \u0161uma smrzotina“, gde je ose\u0107anje zamenjeno predmetnim pojmom. Ili su to neizbe\u017enosti neprevodljive prirode same poezije, kao sa fatumom \u201eNebidnina“, \u010dija je mnogozna\u010dnost svedena na \u201enepostojanje“.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, to su nesporazumi jednog inventivnog preoblikovanja prevashodno pesni\u010dkim na\u010dinom, sa podre\u0111eno\u0161\u0107u bitnom smislu i osnovnom nastrojenju, \u0161to prepevu daje vrednost posebnog poetskog dostignu\u0107a.<\/p>\n Samim na\u010dinom prevo\u0111enja, tra\u017ee\u0107i izraz za svaku re\u010d, Perovi\u0107 se nalazio u izvanrednoj situaciji sle\u0111enja unutra\u0161njih tokova, da proni\u010de u sintagme, da otkriva suptilne prelive jednog poetskog govorenja. I kroz duboki, kreativni do\u017eivljaj da do\u0111e do svog razumevanja i ose\u0107anja ove poezije. Pored datih zna\u010denja i oblika u samom prevodu, ovo se naro\u010dito ogleda u njegovom kratkom eseju \u201eIntimni svijet Aca \u0160opova“, koji je objavljen kao pogovor.<\/p>\n Vidljivo upu\u0107en u vi\u0161e kriti\u010dkih ocena i tuma\u010denja, on iz jednog svog ugla sagledava pesnikovo mesto u svetu poezije, povezuje njegove stvarala\u010dke motive sa idejama vremena, ozna\u010dava odlike njegovog stiha kojima se on izdvaja od poetskih strujanja danas. Iako pri tom akceptira neka gledi\u0161ta i odredbe kritike, svojim produhovljenim projekcijama dolazi i do izvesnih novih sagledavanja poetske specifike.<\/p>\n Po njemu, Aco \u0160opov je u osnovi \u201epesnik romanti\u010dne inspiracije“, koji, se zato \u0161to se \u201ene mo\u017ee pomiriti sa spoljnim, objektnim svetom materijalnog reda“, povla\u010di u svoju intimnu poetsku realnost, gde otkriva prostore jedne dublje humanizacije. \u0160tavi\u0161e na jednom mestu prime\u0107uje da se njegova melanholi\u010dna priroda namerno prepu\u0161ta intimnoj nirvani, odbiraju\u0107i putovanje kroz poetske svetove, u kojima ubla\u017euje i svoj bol „do najve\u0107e mogu\u0107e mere“. Ali odmah prepoznaje i jedan sasvim savremen senzibilitet, koji pod presijom moderne kibernetike \u201estalno tra\u017ei i ne nalazi uto\u010di\u0161te“ jednim kretanjem od obale do obale, \u201e \u010diji je smisao upravo sami tok i proces kretanja“.<\/p>\n Zatim dosta ta\u010dno dosti\u017ee i lirsku su\u0161tinu njegove poezije, kao \u201efluidno projeciranje vlastitih neostvarenosti, na \u0161iroko platno praiskonskih \u017eelja“, sa \u201enostagijom izgubljenih vrednosti“ i \u201eozra\u010denim snovima“. A time ujedno potcrtava i autenti\u010dnu pesnikovu pojavu, pesnika koji u jednom \u201etihom hodu kroz dinamiku \u017eivota“, snagom da \u201euvjek ostane svoj, pitom i topao“, humanisti\u010dki premo\u0161\u0107uje do\u017eivljene kolizije, preobra\u017eavaju\u0107i ih \u201eu ritmu i slici“ svoje elegi\u010dne poezije.<\/p>\n Jednim ovako serioznim i produbljenim tretmanom, koji joj sam po sebi ukazuje dovoljan respekt, Perovi\u0107 je ve\u0107 sugerisao smisao i vrednost prevedene poezije. I to jednom iskrenom preporukom, sasvim nenametljivom, sa ostavljenim prostorom za druk\u010dija interpretiranja, sa \u017eeljom da ima najautenti\u010dnije dejstvo i du\u017ee trajanje.<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Du\u0161ko Nanevski <\/b>(1929-1994), makedonski knji\u017eevni kriti\u010dar<\/p>\n Tekst je objavljen pod naslovom „Aco \u0160opov: Predve\u010derje“ u \u010dasopisu Rukovet<\/em>, br. 1, Subotica, 1967, str. 64, u prevodu Miodraga Drugovca.<\/p>\n Na makedonskom \u010dlanak je objavljen godinu dana ranije u \u010dasopisu Sovremenost<\/em>. Prevod za Rukovet<\/em> je uradio Miodrag Drugovac.<\/p>\n Me\u0111utim, Miodrag Drugovac je preveo sa makedonskog i citate Sretena Perovi\u0107a koji su u originalu na srpskohrvatskom. U ovoj verziji teksta, redakcija Lirskog doma je zamenila te prevedene citate sa originalnim re\u010dima Sretena Perovi\u0107a.<\/p>\n Podnaslovi su iz redakcije Lirskog doma.<\/p>\n Nanevski o \u0160opovu<\/a><\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" O zbirci Predve\u010derje Prevo\u0111enje na\u0161ih pesnika na druge jezike, koje je u\u010destalo poslednjih godina, svakako je znak pove\u0107anog interesovanja, sa otvorenim mogu\u0107nostima za potvrdu vrednosti i prodora u nova podneblja. U prvom redu kad su zastupljeni solidnim izborom, \u0161to dobija odre\u0111eno zna\u010denje i za jednu izrazitiju afirmaciju na\u0161eg pesni\u010dkog jezika. U tom smislu\u00a0Aco \u0160opov\u00a0ima izvesnu…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-95173","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/95173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=95173"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/95173\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":95193,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/95173\/revisions\/95193"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=95173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Predvi\u0111anja i nesnala\u017eenja<\/h2>\n
Seriozan i produbljeni tretman<\/h2>\n
![\"\u0414\u0443\u0448\u043a\u043e](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/dushko-nanevski-150x150.jpg\" "\\"dushko-nanevski\\"")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\u0414\u0443\u0448\u043a\u043e \u041d\u0430\u043d\u0435\u0432\u0441\u043a\u0438 (1929-1994), \u043c\u0430\u043a\u0435\u0434\u043e\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043b\u0438\u0442\u0435\u0440\u0430\u0442\u0443\u0440\u0435\u043d \u043a\u0440\u0438\u0442\u0438\u0447\u0430\u0440\n\t