Sve to me\u0111utim za nas ne bi imalo zna\u010daja da \u0160opov nije pesnik koji doista ima mo\u0107 da individualnom iskustvu d\u00e2 univerzalni smisao. Izbor pesama pod nazivom Predve\u010derje<\/em>, koji eksplicitno ozna\u010dava pesnikov strah od prolaznosti, ako i ne predstavlja u potpunosti stvarala\u0161tvo Aca \u0160opova, ipak nam pru\u017ea mogu\u0107nost da istaknemo neke od osnovnih karakteristika ovog pesnika.<\/p>\n Pesnik retko uspeva da iz gomile re\u010di koje mu navaljuju u svest izdvoji one ko je bi u potpunosti ozna\u010davale njegovo individualno ose\u0107anje sveta. Traganje za pravim re\u010dima je u su\u0161tini izraz eti\u010dkog odnosa prema stvarnosti koju stvaralac transformi\u0161e u pesmu, na taj na\u010din, individualno saznanje otima se pesniku i objektivizira se, postaje kona\u010dno \u2212 pesnik se u neku ruku odvaja od sopstvene pesme.<\/p>\n Otuda i stalna potreba da se novim opevanjem iskustva dopuni slika sveta i isprave nekada\u0161nje zablude. U toj stalnoj hitnji da se uhvati java u svim njenim promenljivim oblicima tro\u0161i se pesnikovo bi\u0107e isto kao \u0161to se tro\u0161i i njegov \u017eivot u ve\u010ditom nespokoju (\u201eRa\u0111anje re\u010di“). Ali ne treba zaboraviti da trajanje umetni\u010dkog dela van umetnika otvara i nove mogu\u0107nosti za pesnika, pesme postoje kao neka vrsta molitvenika kome se pesnik stalno vra\u0107a da bi sebe ispitao.<\/p>\n Ako smo poku\u0161ali da istaknemo neku vrstu primenjene poetike u poeziji Aca \u0160opova, mi smo u isto vreme te\u017eili da odredimo odnos pesnika prema sopstvenom pevanju.<\/p>\n Za \u0160opova, pesma treba da opeva bol \u010doveka, pa se zbog toga pre obra\u0107a srcu nego razumu; ona je u isto vreme i okrepljuju\u0107a snaga koja otklanja nespokoje i mo\u017ee da nas ispuni novom hrabro\u0161\u0107u:<\/p>\nTijelo te moje moli: Me\u0111utim, pesni\u010dko delo je, osim \u0161to je transformisano individualno iskustvo, i na\u010din stvaranja veze izme\u0111u pesnika i sveta. S pravom je isticano da je poezija Aca \u0160opova ispunjena nekom vrstom romanti\u010dnog iskustva o postojanju tragi\u010dnog nesklada izme\u0111u pesnika i sveta. Zbog toga, pesme predstavljaju opise trenutaka u kojima taj nesklad trijumfuje, u kojima traje borba izme\u0111u \u010doveka i vremena koje mu name\u0107e svoje zakone, izme\u0111u razuma koji bi hteo da se sa svetom pomiri i ose\u0107anja za koja haoti\u010dna java predstavlja opasnost kojoj se treba suprotstaviti.<\/p>\n Na taj na\u010din, pesni\u010dko kazivanje ne prestaje sa jednom pesmom, ve\u0107 gomilanje opisa trenutnih neodluka i poraza \u010doveka pred javom predstavlja svojevrsni oblik amplifikacije, pesme se nastavljaju jedna na drugu, stvaraju se \u010ditavi lirski krugovi, koji samo uve\u0107avaju zna\u010daj pesnikove borbe sa vremenom i javom.<\/p>\n Kada smo govorili o nedostatku pravih re\u010di za prava stanja, mi smo hteli da istaknemo jednu od posebnosti ove poezije: izvestan cikli\u010dki tok sli\u010dnih raspolo\u017eenja i stanja pesnikove svesti, koja u strukturi pojedinih pesama imaju razli\u010ditu funkciju i razli\u010dito mesto. Pa ipak, jedinstvenost utiska \u0161to ga imamo \u010ditaju\u0107i ove pesme predstavlja prerastanje saznanja o individualnoj tragi\u010dnoj sudbini u univerzalnu sliku sveta.<\/p>\n Istini za volju, treba re\u0107i da u poeziji Aca \u0160opova ne postoji pesni\u010dki opis u klasi\u010dnom smislu re\u010di, pa se u tom smislu i ne mo\u017ee uzeti na\u0161e tuma\u010denje amplifikacije. Pre bi se moglo re\u0107i da \u0160opov te\u017ei da uhvati promenljivosti unutra\u0161njeg pejza\u017ea, prema kome ne mo\u017ee da bude indiferentan, smenjivanje optimizma ili o\u010daja, koje se \u010dudesno projektuje na njegovu poeziju.<\/p>\n Mo\u017ee se slobodno re\u0107i da \u0160opov izgara u nastojanju da sebe izrazi, da simboli\u010dkim predstavljanjem sveta prona\u0111e put koji vodi do njega. I dok je romanti\u010dno ose\u0107anje sveta uvek podrazumevalo i bekstvo od realnosti, romanti\u010dno saznanje<\/em> ozna\u010dava poku\u0161aj da se granice izme\u0111u pesnika i realnosti izbri\u0161u.<\/p>\n U tom smislu, motiv lutanja, toliko prisutan u njegovoj poeziji, izra\u017eava implicite pesnikovu veru da i pored zabluda, nenala\u017eenja, prolaznosti, i pored zaludnih sanja i u\u017easa \u017eivljenja postoji mogu\u0107nost da se ostvari potpuni sklad sa svetom, neka vrsta harmonije svih elemenata realnosti koji se u \u017eivotu otimaju pesniku iz ruku: u poeziji koja je otelotvorena istina i lepota.<\/p>\n Zbog toga, \u0160opov isti\u010de da je stvarala\u010dki \u010din oblik laganog nestajanja; ma koliko poku\u0161avali da izrazimo sve vidove realnosti, uvek ostaje jedan njen deo koji ne mo\u017ee da dosegne hitleni i nepokorni duh.<\/p>\n U strukturi lirskog opisa motiv lutanja zauzima zna\u010dajno mesto. Ali u poeziji Aca \u0160opova tragi\u010dna sudbina \u010dovekova dobija nove akcente, jer lutanje \u010dovekovo nije odre\u0111eno ciljem ili eti\u010dkim idealom ka kojem je okrenuto njegovo moralno bi\u0107e, ve\u0107 je ono dokaz \u010dovekovog prokletstva i njegove osu\u0111enosti na \u017eivot izme\u0111u dva nepostojanja (\u201eNepostojanje“).<\/p>\n \u010cak ni spasila\u010dka mo\u0107 poezije ne mo\u017ee da promeni niti mo\u017ee da uti\u010de na zakon po kojem je \u010dovekovo bi\u0107e osu\u0111eno da ve\u010dno tu\u017ei. Ni re\u010di ni lepota pesni\u010dkog govora ne mogu da odagnaju stravi\u010dan utisak haosa ni\u0161tavila koje \u010doveka li\u0161ava razuma a svaki na\u0161 \u010din pretvara u zaludan gr\u010d i prolaznu te\u017enju da se ne\u0161to u ustaljenom redu promeni.<\/p>\n Pesni\u010dko ispovedanje postaje na\u010din ne da se prevazi\u0111e ve\u0107 da se podeli podno\u0161enje apsurda sa ljudima kojima se obra\u0107a pesnik. Sada pesnik postaje izabranik, mo\u0107nik ili patnik, kome je dodeljeno da pro\u0111e i sazna unutra\u0161nji pakao.<\/p>\n Me\u0111utim, kada smo ve\u0107 spomenuli lirski opis, treba re\u0107i da on u sebi sadr\u017ei sopstvenu negaciju. Pesnikova ispovest gubi univerzalnost zna\u010denja i mi vi\u0161e ne posedujemo dodirnih ta\u010daka sa pesnikom. Polako, pesnik po\u010dinje da se gubi u simbolima koje su samo u njegovoj svesti svetle ta\u010dke i koje mu omogu\u0107avaju kretanje kroz unutra\u0161nji lavirint. \u010citaocima ostaje jalovo zadovoljstvo da od simbola stvaraju sopstvenu sliku sveta ili da tuma\u010de\u0107i ih krivotvore samog pesnika.<\/p>\n Ne treba ipak zaboraviti da je Aco \u0160opov pesnik kod kojeg su ovakvi padovi retki, za njega lirski opis predstavlja neku vrstu pripreme za takve stvarala\u010dke pothvate u kojima jedinstvo op\u0161teg i pojedina\u010dnog, opisa i maksimalne ekonomi\u010dnosti pesni\u010dkih sredstava, simbola i neposrednog kazivanja tvori osobitu umetni\u010dku lepotu kao u pesmi \u201eLov na jezeru“:<\/p>\nUstremila se ptica. Strvinar. U ovom sa\u017eetom opisu smrti kao da je sadr\u017eana \u010ditava pesni\u010dka umetnost Aca \u0160opova. \u010citav pesnikov trud postoji valjda zbog ovakvih izuzetnih trenutaka u kojima se saznanje, iskustvo i tragi\u010dno ose\u0107anje sveta \u010dudesno sjedinjuju i stvaraju magi\u010dni svet prave poezije.<\/p>\n U ovom slu\u010daju simboli\u010dko kazivanje predstavlja oblik prevla\u0111ivanja realnosti i poku\u0161aj da se posredstvom jezika, posredstvom re\u010di napravi most izme\u0111u \u010doveka i sveta i time otkloni jaz koji postoji od romanti\u010dnih pesnika do danas. Najzad, romanti\u010dno je svako ose\u0107anje koje u prvi plan isti\u010de ne kosmi\u010dki ve\u0107 antropolo\u0161ki smisao pojavnog sveta, romanti\u010dna je svaka poezija koja doprinosi prevazila\u017eenju suprotnosti izme\u0111u \u010doveka i realnosti.<\/p>\n Treba zameriti prevodiocu i sastavlja\u010du izbora iz poezije Aca \u0160opova \u0161to nije dovoljno mara ulo\u017eio prilikom prevo\u0111enja njegovih pesama. Pa ipak, Predve\u010derje<\/em> mo\u017ee da predstavi Aca \u0160opova kao pesnika i u tom smislu zaslu\u017euje pa\u017enju naro\u010dito onih kojima jezik predstavlja barijeru za upoznavanje jednog od najzna\u010dajnijih makedonskih pesnika.<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Miodrag Rackovi\u0107<\/strong>\u00a0(1938 – 2004), jugoslovenski knji\u017eevnik iz Novog Sada, koji je \u017eiveo u Zagrebu<\/p>\n Tekst je objavljen u \u010dasopisu Savremenik<\/em>, br. 8-9, Beograd, 1966, str. 235-239.<\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Simboli\u010dko kazivanje U poeziji\u00a0Aca \u0160opova\u00a0mogu se otkriti dve linije; one obe polaze od individualnog pesnikovog iskustva. S jedne strane, ta poezija predstavlja poku\u0161aj da se prevazi\u0111e ose\u0107anje tragi\u010dne \u010dovekove prolaznosti, a sa druge, uzbudljivi opis prirode, na koju je ba\u010dena \u010dudesna svetlost pesnikove tuge i njegovog napora da se pevanjem, dakle, stvarala\u010dkim \u010dinom pomiri sa…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-94713","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94713","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=94713"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94713\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":94719,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94713\/revisions\/94719"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=94713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\u041ednos pesnika prema sopstvenom pevanju<\/h2>\n
\nprona\u0111i rije\u010d od koje \u2212 kad krikom se re\u010de
\nnesvjesno krv po\u010dinje da boli,
\nkrv koja korito tra\u017ei da pote\u010de.
\nZa takvu rije\u010d tijelo moje te moli.
\n(\u201eMolitva za obi\u010dnu no jo\u0161 nepronadenu rije\u010d“)\nNesklad izme\u0111u pesnika i sveta<\/h2>\n
Mogu\u0107nost da se ostvari potpuni sklad sa svetom<\/h2>\n
\nUspravno s prijetnjom zaroni.
\nTihne jezerska povr\u0161ina,
\nmodre je tuge farovi.\nTamni udarci krila
\ntamo seku modrinu.
\nOd sjaja hladnog sivila
\nriba se u kljunu raskinu.\nRe\u010d kao most izme\u0111u \u010doveka i sveta<\/h2>\n
![\"Miodrag](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/Miodrag-Rackovic.png\" "\\"Miodrag")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t