Drugim re\u010dima, Nepostojanje<\/em> (Nebidnina) jedna je od onih retikih knjiga pesama kojima se rado vra\u0107amo kad se god uka\u017ee potreba da se povu\u010de grani\u010dna linija izme\u0111u vrednosti i lirskih bahanalija s oznakama importirane poetske produkcije, kad nas god skole sumnje i po\u010dnu podrivati tajne ponornice nedoumica pred beskona\u010dnim nizom tekstova s ambicijom da budu otkrovenja, a jedva bivaju simptomati\u010dna osrednjost.<\/p>\n Gledano in summa<\/em>, u Nepostojanju<\/em> su se konflikti pesnikove unutra\u0161nje realnosti i oni drugi, s obele\u017ejima spolja\u0161nje realnosti, na\u0161li spregnuti u duhu pesnikove re\u010di, pa je ta re\u010d prirodni izraz te \u010dvrste spregnutosti, njen refleks i njena posledica. Valja, me\u0111utim, re\u0107i da je ovaj proces sa\u017eimanja tekao spontano i bez \u0161tete po pesnikov odnos prema percipiranoj materji iz te dvojake stvarnosti, tako da se nikad ne\u0107e osetiti nesklad izme\u0111u tendencija unutra\u0161njih prostora, onih u pesniku, i tendencija realnog sveta, onih raznovrsnih realija, krupnijih i sitnijih, ali uvek zna\u010dajnih, koji navalice prodiru u one prve, unutra\u0161nje pesnikove prostore.<\/p>\n Ovo smatram va\u017enim potcrtati s obzirom na to da se \u010desto doga\u0111a obratno u slabih pesnika: da jedna od ovih dveju tendencija proguta onu sebi protivstavljenu, pa ako je to jedan od mogu\u0107ih uzroka, onda je njegova posledica poznata: beskrvna tvorevina neinventivnog duha, \u010desto konstrukcija ili ki\u010d, a \u010desto i uglavnom sve to zajedno.<\/p>\n Uspeh A. \u0160opova kao pesnika pored ostalog je u tome \u0161to je on obe tendencije smirio u sebi, u tokovima svog postupka transponacije, pa ih privoleo na zajedni\u010dku akciju sredstvima njihove mnogozna\u010dnosti.<\/p>\n \u017divot ne teto\u0161i nikog, a pesnike, mo\u017eda, ponajmanje. Ali, porazu suprotstaviti stoicizam, suprotstaviti ga bez poze u stavu i bez izli\u0161nih elokventnosti u dikciji, vra\u0161ki je mu\u010dno u ovo na\u0161e vreme kad je \u017eivotnih zavijutaka tako mnogo i kad se od pesnika tra\u017ei da na tim pogibeljnim krivinama poka\u017ee ne samo odva\u017enost nego i snagu razuma, ne samo snagu razuma nego i emotivni dinamizam u plimi unutra\u0161njeg sveta, \u010diju autenti\u010dnu strukturu treba iz dana u dan dokazivati re\u010dju u kojoj \u0107e se ose\u0107ati stalno kolanje krvi.<\/p>\n Postaviti se prema antinomi\u010dnoj strukturi samog \u017ei\u0107a, svih onih procesa u toku, nikad zavr\u0161enih, nikad kona\u010dnih, nikad savr\u0161enih, i to prema takvim procesima koji u svakom slu\u010daju imaju dominantni uticaj i na razvitak poetske misli i sred kojih je, kako \u0160opov ka\u017ee, \u010dovek ili pesnik \u201enestvainih \u017eelja stvaran svetionik“ i gde njegovo telo \u201ele\u017ei kao most izme\u0111u dva brega“, te dve sudbinski prisutne i tako stvarne obale, obale \u201eo\u010daja, ostavljenih“ i \u201emira pogubljenih“ i obale onog koji je \u201ehram golem od \u010dekanja“, koji se ti\u0161inom le\u010di i koji u isto vreme u samom sebi, duboko u sebi, nosi \u201eveli\u010danstveni poraz“ i neko \u201enovo ra\u0111anje“ \u2212 to je bez sumnje i najte\u017ee i za pesnike \u0160opovljeva kova jedan od prvih imperativa, jer je to postavljanje u stvari postavljanje prema \u017eivotu onakvom kakav on u su\u0161tini jeste: bez glazure bez cepidla\u010denja i anahronog bole\u0107ivog sentimentalizma.<\/p>\n Pesnik ka\u017ee: \u201e…celog \u017eivota putujemo jedan drugom \/ \u0430 svako skriva u sebi ono \u0161to ima“ \u2212 i mi se ne mo\u017eemo oteti saznanju da se, dakle, spontani lirizam A. \u0160opova iz njegovih prethodnih knjiga poezije sada ve\u0107 uveliko oboga\u0107uje zrncima, filozofske kontemplacije, jednog ako ne ba\u0161 sasvim novog ono u svakom slu\u010daju egzistentnijeg kvaliteta u poeziji ovog pesnika. No, ta pesnikova kontemplacija ima svoju meru, svoj vlastiti \u017eig, svoje ja.<\/p>\n Primirena a o\u010digledna, dostojanstveno aktuelna a nenametljiva, ona spontanost lirske ekspresije ose\u0107a kao svoj neotu\u0111ivi deo, kao svoje drugo ja, bez kojeg se ne bi dala ni zamisliti tako suptilna, emotivno u\u017earena, duboka, u svojim najdubljim oknima rastreperena zami\u0161ljenost pred onim \u0161to jeste i pred onim \u0161to \u0107e biti, dok se putuje dugo i \u010ditave ve\u010dnosti od jednog do drugog nepostojanja, pa se naj\u010de\u0161\u0107e ne zna da li je ono, nepostojanje, stvarnost privida ili privid stvarnosti, ali je to u stvari \u010ditav lanac svakodnevnog tihog umiranja, onog tihog ga\u0161enja \u010dovekove li\u010dnosti iza \u010dijeg koraka ostaju po\u017eari, ru\u0161evine, zgari\u0161ta, \u017eege, su\u0161e, tame i svetlosti, naj\u017ee\u0161\u0107e se, dabome, odra\u017eavaju\u0107i i u samom \u010doveku!<\/p>\n Aspekti (samo) otu\u0111enosti, na primer. Erotska stanja, prebogata senzualno\u0161\u0107u, tako\u0111e. A zar se, upravo u Molitvama A. \u0160opova, svi ti aspekti me\u0111usobno ne pro\u017eimaju i daju nov kvalitet?<\/p>\n Pesnik ka\u017ee: \u201eIspru\u017eeno u nepovrat le\u017ei tijelo \/ pod ovim ma\u010dem, \/ pod ovim ma\u010dem ti\u0161ine \/ zemlju \u010dupa \u010delom, \/ na ramenu \u2212 slap mjese\u010dine. \/ Gotovo, mjese\u010dino, zauvijek gotovo! \/ U tvojoj prepunoj \u0161arenoj mre\u017ei, \/ mre\u017ei od stradanja, \/ u tvojoj mre\u017ei od la\u017ei i prevare. \/ od pritvorstva i slatkih buncanja, \/ od mnogo izgubljenih nada, \/ ve\u0107 ni za koga mjesta nema, \/ najmanje za zaljubljene. \/ Boli, mjese\u010dino, Neka boli.“<\/p>\n U ovoj, \u201eOsmoj molitvi moga tela“ (\u010diji smo odlomak naveli prema prevodu S. Perovi\u0107a u knjizi Predve\u010derje), akcentirana su slede\u0107a mesta: ispru\u017eeno telo, mre\u017ea (la\u017ei, prevara, pritvorstva, slatkih buncanja), izgubljene nade, a iznad svega akcent pada na zemlju \u010dupa \u010delom i nema mesta ni za koga \u2212 gde? \u2212 u ovom hirovitom, urbanom, tehniciziranome svetu, da bi se eksklamativnom zavr\u0161nicom prkosom istakla potreba odupiranja svemu tome: neka boli! Ill: \u201eDaj mi, tu svetlost daj da u bunilu pijem, \/ jer sve ono \u0161to tamni u mome Ju\u010de \/ kao ozra\u010deno Sutra ja u dubini krijem“, \u010dime se prili\u010dno ilustrativno isti\u010de pesnikov optimisti\u010dki odnos prema damarlma sutra\u0161njeg dana, iako je ovaj trenutak razjedan nemirima, iako je u pesnikovim \u010dulima prisutan bauk opasnosti, mo\u017eda onaj homo technicus, neemotivan i vi\u0161e prakti\u010dar, ali koji je tu da znaku vremena doda jednu svoju boju i i pesniku bude indikator reakcija bez kojih je nezamislivo jedno savremeno, na\u0161e, moderno ose\u0107anje sveta.<\/p>\n To su, razume se, samo neki aspekti poezije A. \u0160opova koji se u psihologiji njegovog stiha ocrtavaju vi\u0161e ili manje kao izrazi unutra\u0161njeg pretapanja konflikata jedne slo\u017eene ljudske drame, \u010dije je trajanje neizvesno i \u010dija je neizvesnost, data fluidnim slikama, artisti\u010dki zrelo, njeno upravo najstoi\u010dkije tuma\u010denje.<\/p>\n \u010cini mi se da je i S. Perovi\u0107 koncepcijski bio blizu ovog stanovi\u0161ta kad je za svoj izbor Predve\u010derje<\/em> prvenstveno izbirao one pesme A. \u0160opova u kojima se kao njihova osnovna psiholo\u0161ka karakteristika name\u0107e ili tek naslu\u0107uje, kako gde, ovo pesnikovo moderno ose\u0107anje sveta, senzibilitet \u010doveka na\u0161eg vremena, njegova brojna pitanja na raskrsnicama pobeda i poraza itd.<\/p>\n Ina\u010de, Sreten Perovi\u0107 je na\u010dinio podvig dostojan po\u0161tovanja \u0161to se ti\u010de ovog izbora i prepeva pesama, na vlastitom primeru pokazav\u0161i da uz te\u0161ko\u0107e prevodila\u0161tvo ima i svoje \u010dari ako mu se pristupi kao stvarala\u010dkom \u010dinu. Me\u0111utim, mislimo da bi ovaj izbor mogao biti sve u svemu ipak odli\u010dan povod za \u0161ira i stalna upoznavanja hrvatskog i srpskog \u010ditaoca sa onim \u0161to nam opus ovog pesnika trenutno pru\u017ea i \u0161to \u0107e nam nadalje pru\u017eati.<\/p>\n Aco \u0160opov jedna je od najmarkantnijih li\u010dnosti suvremene makedonske knji\u017eevnosti. Ro\u0111en je u \u0160tipu 1923. godine. U\u010destvovao je u revoluciji od 1941. godine i jo\u0161 u toku rata po\u010deo pisati i objavljivati pjesme u tada\u0161njim partizanskim glasilima. Po oslobo\u0111enju zemlje zavr\u0161ava Filozofskl fakultet u Skoplju, obavlja mnoge dru\u0161tveno-politi\u010dke du\u017enosti, ure\u0111uje \u010dasopise Idnina<\/em>, Nov den<\/em> i Sovremenost<\/em>, kao i knji\u017eevni list Horizont<\/em>, zatim rukovodi Udru\u017eenjem knji\u017eevnika Makedonije kao njegov predsjednik i predsjednik Saveza prevodilaca Jugoslavije itd. Sada je jedan od urednika knji\u017eevnog \u010dasopisa Sovremenost<\/em> i direktor izdava\u010dkog poduze\u0107a \u201eMakedonska knjiga“ (ranije \u201eKo\u010do Racin“) u Skoplju. \u010clan je Centralnog komiteta SKM.<\/p>\n Prva zbirka poezije Pesme<\/em>. A. \u0160opova objavljena je odmah poslije rata, a nako ove: S na\u0161im rukama<\/em>, Na Gramosu<\/em>, Stihovi o muci i radosti<\/em>, Slij se s ti\u0161inom<\/em>, Vjetar nosi ljepo vrijeme, Nepostojanje<\/em> i Pjesme<\/em> (izbor na makedonskom jeziku), kao i izbori Slij se s ti\u0161inom<\/em> na slovenskom, Onaj koji vje\u010dno \u010deka<\/em> na mad\u017earskom (izdanje novosadskog \u201eForuma“), Vjetar donosi ljepo<\/em> vrijeme na ruskom i Predve\u010derje<\/em> na hrvatskosrpskom jeziku.<\/p>\n Njegove su pjesme u\u0161le u antologije jugoslavenske poezije na talijanskom, poljskom, njema\u010dkom i ruskom jeziku, a knjige pjesama Slij se s ti\u0161inom<\/em> i Nepostojanje<\/em> bile su nagra\u0111ene nagradama poduze\u0107a \u201eKo\u010do Racin“, odnosno Fonda \u201e11. oktomvri“.<\/p>\n Aco \u0160opov je tako\u0111er poznat i kao prevodilac Zmaja, \u017dupan\u010di\u010da, Krkleca, G. Viteza, Krilova, Rostanda, Shakespearea i drugih pisaca.<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Miodrag Drugovac <\/b>(1928 – 1995), makedonski knji\u017eevni kriti\u010dar<\/p>\n Tekst je objavljen u \u010dasopisu Telegram<\/i>, br. 338, Zagreb, 1966, povodom knjiga\u00a0Nebidnina<\/i>, izd. ,,Ko\u010do Racin“, Skoplje i Predve\u010derje<\/i>, izd. ,,Grafi\u010dki zavod“, Titograd <\/p>\n Kasnije je Drugovac objavio pro\u0161irenu verziju ovog teksta pod istim naslovom, na makedonskom, kao predgovor knjizi\u00a0\u0417\u043b\u0430\u0442\u0435\u043d \u043a\u0440\u0443\u0433 \u043d\u0430 \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u0442\u043e<\/a>,<\/em> 1969. godine; u \u010dasopisu Stvaranje<\/em>, br. 9, 1969 (pod naslovom \u201e\u0421\u0442\u0430\u043b\u043d\u043e \u043d\u0430 \u0443\u0441\u043f\u043e\u043d\u0443<\/a>„), str. 1077-1087, i u knjizi Biographia Litteraria, kritike i ogledi<\/em>, Kru\u0161evac, Bagdala, 1970, str. 70-90.<\/p>\n Drugovac o \u0160opovu<\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Umjetnik pjesme Trenutak makedonske knji\u017eevnosti Danas smo, posle Nepostojanja, sigurni u ono ve\u0107 o\u010dekivano novo ruho poezije Ace \u0160opova, koje je neupadljivo, nenametljivo i bez senzacija reklamerske poetske svakodnevice, a ipak sve u svemu jedna poezija koja ima svoje (reklamne) kriti\u010dko-esteti\u010dke atribute \u2212 koli\u010dinu najvi\u0161ih umetni\u010dkih vrednosti, svoju anatomiju semanti\u010dkih bogatstava, svoj lirsko-misaoni postament, svoju…<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-94495","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94495","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=94495"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94495\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":94533,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94495\/revisions\/94533"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=94495"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n![\"\u041c\u0438\u043e\u0434\u0440\u0430\u0433](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/Miodrag-Drugovac.jpg\" "\\"Miodrag-Drugovac\\"")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\u041c\u0438\u043e\u0434\u0440\u0430\u0433 \u0414\u0440\u0443\u0433\u043e\u0432\u0430\u0446 (1928 – 1995), \u043c\u0430\u043a\u0435\u0434\u043e\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043b\u0438\u0442\u0435\u0440\u0430\u0442\u0443\u0440\u0435\u043d \u043a\u0440\u0438\u0442\u0438\u0447\u0430\u0440\n\t