To je jedan od mogu\u0107ih pristupa ovoj poeziji, ovom, u stvari, savesno na\u010dinjenom izboru iz dosada\u0161njeg poetskog opusa ovog rasnog makedonskog pesnika. Njegov sastavlja\u010d Sreten Perovi\u0107 se i kao prevodilac uzvinuo do razine izvorne lepote poezije Aca \u0160opova, pri\u0161av\u0161i stvarala\u010dki karakteristi\u010dnim osobenostima makedonskog knji\u017eevnog jezika i ne manje stvarala\u010dki interveni\u0161u\u0107i svuda tamo gde se takva intervencija pokazala nu\u017enom logikom ovih osobenosti.<\/p>\n\t
Poezija na tlu tog modernog \u010dovekovog senzibiliteta<\/h2>\n
Nasuprot, neome\u0111en i \u0161arolik, svet Aca \u0160opova se za\u010dudo name\u0107e upravo svojom duhovnom homogeno\u0161\u0107u i autonomijom svoje poetske vizije. Ta je vizija do\u017eivljavala krize i metamorfoze uslovljene tokovima \u017eivotne dijalektike. Ta je vizija morala pretrpeti uticaj duhovnih klima na\u0161eg vremena, onih klima koje su redovno u stopu pratile razne literarne inovacije – a da se, ipak, ni\u010dim nije mogao da naru\u0161i unutra\u0161nji sklad estetsko-eti\u010dkih odnosa u \u0435motivno-refleksivnim centrumima poetskog \u201eja“ ovog pesnika. I, interesantno: skoro da smo isprovocirali jedan o\u010digledan paradoks: jedna takva senzitivna priroda, jedna takva rafinovana poetska \u017eica, kao pla\u0161e\u0107i se iznenadnih eksperimentalnih treptaja u sebi samoj, zagovorni\u010dki se klonila isku\u0161enja (avanture!) – u formalnim \u010dinovima svog poetskog vjeruju, onda kad je njegov izraz s pravom naslu\u0107ivao verbalnu, morfolo\u0161ko-semanti\u010dku revoluciju avangardisti\u010dkog tipa i jednu nadasve akademsku, estetiziranu stvarnost svog pesni\u010dkog sveta!<\/p>\n
Ali ovaj neizbe\u017eni utisak iritira i neizbe\u017enost sumnje u objektivnu opravdanost jednog takvog, za bit ove poezije odve\u0107 relevantnog, zaklju\u010dka. Jer, ako se pesnik oglu\u0161io o one verbalne, \u010disto formalne inovacije koje su ga i te kako zapljuskivale sa sviju strana, a on napokon ostao \u201enem“ pred njihovim artisti\u010dkim, opsenarskim konstantama, je li istina da se oglu\u0161io o ono stvarno novo i stvarno moderno \u0161to se takvim legitimiralo u samom dru\u0161tvu, u naslagama dru\u0161tvene svesti, u vizijama \u010doveka dana\u0161njice, a preko toga ili upravo od toga, od toga tla, sa tla tih monumenata \u017eivotne zbilje, inauguriralo u zdanja dru\u0161tvene nadgradnje i njene superstrukture – kao njihov prirodni i neizbe\u017eni rezonans?<\/p>\n
Uostalom, \u010dime se dokazuje novo i moderno u poeziji na\u0161ih savremenika? Jezi\u010dkim novitetima? Formalnim egzibicijama u stilu raznih \u201eizama“ na pretek? Artisti\u010dkim ekstravagantnostima dadaisti\u010dkog smera? Podsvesnim u nadrealizmu s osloncima na psihoanaliti\u010dku teoriju Zigmunda Frojda? Ili? Ili …?<\/p>\n
Ili je to novo i to moderno upravo ona strukturalna zasi\u0107enost refleksima modernog \u010dovekovog senzibiliteta, svih onih stanja njegove svesti i du\u0161e, njegovih saznanja o dijalekti\u010dkom poreklu neurotsko-traumatskih duhovnih i\u0161\u010da\u0161enja i sve narcisoidnije preokupiranosti bole\u0107ivim oblicima svojih psihi\u010dko-intelektualnih horizonata? Sa izuzetkom malog broja pesama, lirika Aca \u0160opova svoja osnovna ishodi\u0161ta nalazi na tlu tog modernog \u010dovekovog senzibiliteta i njegov je izraz i samo otelovljenje njegovih kompleksa. Ako pesnik ka\u017ee (u pesmi \u201eDruga molitva moga tijela“):<\/p>\nOvo tijelo \u0161to le\u017ei ko most izme\u0111u dva brijega,
\ntijelo \u0161to od osvita tvojih \u017eelja \u017eivi i strada
\nbi\u0107e i sjutra kao \u0161to je sada
\nsamo od ljutih strijela vi\u0161e s dva biljega,
\nto tijelo \u0161to le\u017ei ko most izme\u0111u dva brijega.\n
– to je u procesu \u017eivotnih osvedo\u010denja jedna visoka ta\u010dka li\u010dne, vrlo elementarne spoznaje izvesne nemo\u0107i i krhkosti, sleda prolaznosti i neprekidnog menjanja, promene, ali nikako proizvoljne konstatacije samo o svojoj li\u010dnoj promeni i prolaznosti, jer \u0107e svaki iole dobronamerni \u010ditalac s izvesnim \u010ditala\u010dkim iskustvom odmah u gustom sazve\u017e\u0111u ovih stihova\u00a0 – istina mo\u0107i da prona\u0111e neku svoju zvezdu – istinu, a prona\u0161av\u0161i je, pored svega drugog, do\u017eivi nu\u017eno potrebno estetsko zadovoljstvo. Ovaj svoj stav br\u017eebolje \u0107u dokazati prvom strofom pesme \u201eTre\u0107a molitva moga tijela“. Pesnik se pita (a pitao se, pita se i pita\u0107e se svak drugi na njegovom mestu):<\/p>\n\u0160to si: djevojka, \u017eena, majka? \u0160to si
\nti \u0161to bdi\u0161 pred ovim hramom u kojem se ti\u0161inom lije\u010di
\ntijelo moje molitveno \u0161to kle\u010di.
\nSvjetlost li, mrak li tvoj mu dolazak nosi?
\n\u0160to si: djevojka, \u017eena, majka, \u0161to si?\n
– gde su najednom kao pokidane veze razuma i ose\u0107anja i gde se kao pred strahotnim sunovratom u nepoznato, a pred nepoznatim, i\u0161te razgon sumnji i tajni, straha i bola, gorke neizvesnosti i jo\u0161 gor\u010de gor\u010dine pred tajanstvenim obli\u010djem (mo\u017eda) nekakve imaginarne spoznaje ljubavnog dodira i oslobo\u0111enja od njega! I\u0161te se, u stvari, mir usred haosa tako vidljivih, skoro opipljivih osvedo\u010denja, usred vira nemira zbog nemogu\u0107nosti da se odgonetne tajna \u201e\u0161to si?“<\/p>\n
\u0160opov je slikar-pesnik. Slika je njegovo jedno od najmo\u0107nijih oru\u017eja u postupku poetske transponacije (\u010dak i) \u010dulnih do\u017eivljaja stvarnosti – one realne i one stvarnosti u samom sebi. No, iako nose obele\u017eja figurativnosti, njegove se slike ne javljaju u prvih mah, skre\u0107u\u0107i pa\u017enju na sebe znacima \u201es povr\u0161ine“ panoa; \u0160opovljeve slike su nenametljive i mo\u017eemo ih na\u0107i u onim dubinskim naslagama njegove simbolike, uvek pothranjivane metafori\u010dkim i personifikacijskim elemantom svog izraza. Ima u toj njegovoj slici ne\u010deg tamnog, zagonetnog, tajanstvenog, pa i galakti\u010dnog, ru\u0161evnog, brojgelovskog. Za demonstraciju ovog stava neka nam poslu\u017ei druga strofa pesme \u201eTre\u0107a molitva moga tijela“:<\/p>\nZaustavljena spokojem tamnim, \u0161ta si
\nti pred tijelom tim \u010diji glas zavijanjem goni
\nvjetar \u0161to nebom luta i putanje tajne gasi
\n\u017eedno oteta glasa \u0161to u vijavici zvoni?
\nZaustavljena spokojem tamnim, \u0161ta si?\n
– gde nas prvi deo prvog stiha \u201eZaustavljena spokojem tamnim“ mora da zaintrigira da se i sami najposle zapitamo: \u0161ta si ti pred \u201etijelom tim“ – devojka, \u017eena, majka? – svetlost ili mrak? – ljubav ili omraza? – pobeda ili poraz? – dakle, u svakom slu\u010daju ne\u0161to zamislivo, ali \u010diju \u0107emo interpretaciju morati da oslobodimo nekih \u010disto erotskih ekvivalenata kakvi nam se, ina\u010de, mogu da nametnu u prvom dodiru sa ovom pesmom (i uop\u0161te sa pesmama ovog ciklusa).<\/p>\n
A to je, pretpostavljamo, \u017eena \u201ezaustavljena spokojem tamnim“, kao zidom ravnodu\u0161nosti, nekakve usiljene i te\u0161ke ljubavne ignorancije, pred kojom kao da ne poma\u017ee ni onaj glas \u0161to \u201ezavijanjem goni – vjetar \u0161to nebom luta i putanje gasi“, \u017eena \u201eimena oki\u0107enog POBJEDAMA“ (u tre\u0107oj strofi iste pesme), \u017eena – kao sudbina i otelovljenje Lepog, kao blistava metafora \u017eivota i rezervat sumnji i poraza, padova i izgubljenosti i tsl., – a kad se pesnik po\u010dne baviti i tim pitanjima \u017eivotne mnogozna\u010dnosti, njegove kaleidoskopske \u0161arenolikosti, on prestaje biti pesnik \u201eromanti\u010dne inspiracije“ ili \u201eklasi\u010dne inspiracije“ (time ne \u017eelim da ka\u017eem da ne postoje elementi za kategorizaciju pesnika po ovoj \u0161emi) – on je, jednom re\u010dju, pesnik na\u0161eg vremena, pesnik modernog senzibiliteta, moderan pesnik, pesnik koji emotivno iskustvo oboga\u0107uje intelektualnim iskustvom, a ova dva iskustva – kao dva li\u010dna iskustva – objektivizira filozofskim iskustvom, ako to ve\u0107 nije u\u010dinjeno stvarala\u010dkom sintezom onih prvih dvaju iskustava.<\/p>\n
Kriti\u010dko je pitanje kakav je suodnos izme\u0111u ovih iskustava, \u010dija je uloga dominantnija, kojeg se iskustva pesnik vi\u0161e a kojeg manje dr\u017ei u oblikovanom procesu njihovih su\u0161tinskih determinanata i sl., – i to je, rekao bih, zbir op\u0161tih pitanja koja bi se mogla postaviti svakom pesniku i svakoj poeziji. Ako sa zbirom tih pitanja iza\u0111emo pred lice ove, \u0160opovljeve poezije, u nama bi se vrlo jasno i nedvosmisleno formirao jedan neophodan zaklju\u010dak: da je po svom prevashodstvu to poezija koja energiju postanja crpe iz emotivnog iskustva, ali nikako ni jednog trenutka ne zanemaruje energiju i onog drugog svog normalnog izvora.<\/p>\n
Drugim re\u010dima, izme\u0111u emotivnosti i intelektualnosti postoji proporcionalan sklad odnosa u strukturi pesme i sasvim je irelevantno da li je u ostvarivanju te proporcije bio ve\u0107i u\u010dinak jednog a manji u\u010dinak drugog iskustva. Ve\u0107i odnosno manji u\u010dinak jednog ili drugog iskustva zavisi\u0107e i od ontolo\u0161kih specifi\u010dnosti samog pesnika, njegove prirode, njegovog senzibiliteta, pa i shvatanja svog kreativnog \u010dina, odnosno shvatanja prirode i funkcije poezije ili prirode i funkcije Lepog.<\/p>\n
No, da li \u0107e pesma \u017eiveti i disati ako u njoj prevagne racionalno, intelektualno iskustvo? \u0160opov je i na to pitanje pru\u017eio odgovor opredeljenjem koje smo ne\u0161to ranije poku\u0161ali skicirati.<\/p>\n\t
Poezija koja izmi\u010de kategori\u010dkim sudovima<\/h2>\n
Ovaj poku\u0161aj skiciranja poetskog creda Aca \u0160apova bio bi, me\u0111utim, nepotpun bez saglasnosti eti\u010dkih atributa njegove poezije. Na ovu \u010dinjenicu skrenuo je pa\u017enju i makedonski kriti\u010dar Georgi Stardelov, a Sreten Perovi\u0107 u pogovoru\u00a0Predve\u010derja<\/em>\u00a0isti\u010de tu njegovu sasvim shvatljivu interpretaciju \u0160opovljeve poezije kao \u201emisaone, lirske meditacije“ i kao \u201eogledalo pjesnikove samootu\u0111enosti“.<\/p>\n Stardelov je ipak u pravu. Njegova je meditacija ipak najbli\u017ea ozarenoj istini one pesnikove meditacije. \u0160opova je uop\u0161te te\u0161ko odrediti. Njegova poezija izmi\u010de kategori\u010dkim sudovima kao \u0161to je to slu\u010daj sa svakom iole bogatijom poezijom.<\/p>\n Du\u0161ko Nanevski se tako\u0111e pribli\u017eio jednoj od mogu\u0107ih interpretacija, shvativ\u0161i ovu poeziju u njenom implicitnom lirsko-ispovednom su\u0161tastvu.<\/p>\n Mirko Miloradovi\u0107<\/a> je \u017eustro zagrebao po povr\u0161ini, ali je i on o\u0161troumno primetio da se \u0160opov \u201eod rastu\u017eene i lelujave kantilene“ kasnije \u201ezaputio u predele koji \u0107e i misaono obogatiti njegovo delo“.<\/p>\n Sreten Perovi\u0107 je kvalifikovano i sa\u017eeto otkrio pesnikovu spoznaju: \u201epred svijetom realnosti oko nas, treba prona\u0107i uto\u010di\u0161te, mo\u017eda najprije (ako ne i jedino) u svijetu na\u0161e unutarnje realnosti. A uto\u010di\u0161te se ne mo\u017ee prona\u0107i ni u smrti ni u ni\u0161tavilu, ni u bjekstvu ni u nojevskom zaranjanju glave u pijesak; uto\u010di\u0161te se mo\u017ee prona\u0107i u ozna\u010denim snovima i prevladanom bolu. ljubavi“.<\/p>\n Dakle, sve u svemu re\u010d je o takvoj spoznaji koja je razu\u0111eno prisutna u \u0160opovljevoj poeziji i koja upu\u0107uje na pesnikova eti\u010dko-filozofska stanovi\u0161ta kojima se utemeljuje jedan nadasve dijalekti\u010dko-materijalisti\u010dki pogled na svet. Ne spominjemo ga tek onako, reda radi, uzaludno. Setimo se onih tereta, tereta sebe i tereta sveta, iz \u010dije jedinstvene prirode rezultira pesnikova istina. Taj rezultat, ta istina, proizilazi iz nau\u010dno shva\u0107enih uzroka i posledica u sistemu dru\u0161tvenih odnosa, jedinke, pesnika, \u010doveka i stvaraoca na\u0161eg vremena, ali i na\u0161eg neba. To se \u010desto zaboravlja, previ\u0111a ili namerno pre\u0107utkuje.<\/p>\n Pitanje vere u \u017eivot, na primer. Konstatovana \u201esamootu\u0111enost“ nam ne daje pravo da je ekspliciramo kao stav, ube\u0111enje, filozofiju, ba\u0161tinu jedne vizije. Ona je pre povod da se doobjasne neka pesni\u010dka i intelektualna meditiranja na temu \u010dovekove otu\u0111enosti toliko prisutne u psiholo\u0161kom spektru dezintegrisanog \u010dove\u010danstva na\u0161eg vremena i vlastitim instrumentima tanane intime progovori o dijalektici pevanja i \u017eivljenja uprkos svemu, uprkos i svojoj spoznaji da \u201elijepo je lijepo i prolazi“.<\/p>\n Na\u0161 je zadatak samo delimi\u010dno obavljen: ukazav\u0161i na neke aspekte poezije Aca \u0160opova, pobrinuli smo se da je sagledamo sa jedne jo\u0161 neosvetljene ili bar nedovoljno osvetljene strane, prepu\u0161taju\u0107i sutra\u0161njem trenutku drugu polovinu toga posla.<\/p>\n Delo ovog pesnika, tako obimno i toliko povezano sa \u017eivotom i na\u0161im vremenom, o\u010dekuje da bude integralnije obja\u0161njeno i ocenjeno – ali, ko zna ho\u0107e li i tada biti re\u010deno sve \u0161to je bilo potrebno re\u0107i o ovoj poeziji u neprekidnom samoobnavljanju i boga\u0107enju!<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Miodrag Drugovac <\/b>(1928 – 1995), makedonski knji\u017eevni kriti\u010dar<\/p>\n Tekst je objavljen u sarajevskom casopisu\u00a0\u017divot<\/i>, br 6, 1966, str. 96-99, pod punim naslovom: „Kao most izme\u0111u dva brega. Aco \u0160opov: Predve\u010derje, Grafi\u010dki zavod, Titograd, 1966“.<\/p>\n Drugovac o \u0160opovu<\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kao most izme\u0111u dva brega \u201eJa sam la\u0111a, osu\u0111ena na juri\u0161 u nepoznato“ Aco \u0160opov Izme\u0111u tereta sveta koji je i njegov teret i tereta sebe koji je i teret sveta, ili bi trebalo da bude, pesnik se kao li\u010dnost kosmi\u010dke dimenzije nikad ne dvoumi: on je toliko urastao u te terete i toliko su…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-94295","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94295","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=94295"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94295\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":94305,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/94295\/revisions\/94305"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=94295"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\u041c\u0438\u043e\u0434\u0440\u0430\u0433](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/Miodrag-Drugovac-150x150.jpg\" "\\"Miodrag-Drugovac\\"")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\u041c\u0438\u043e\u0434\u0440\u0430\u0433 \u0414\u0440\u0443\u0433\u043e\u0432\u0430\u0446 (1928 – 1995), \u043c\u0430\u043a\u0435\u0434\u043e\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043b\u0438\u0442\u0435\u0440\u0430\u0442\u0443\u0440\u0435\u043d \u043a\u0440\u0438\u0442\u0438\u0447\u0430\u0440\n\t