![\"\"](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/plugins\/bb-plugin\/img\/pixel.png\"){kind=tracking}
\n\t\n\tDva se stanovi\u0161ta spore oko kona\u010dnog iscrpljivanja formule poezije: oba, o\u010devidno kontradiktorna i o\u010devidno nedopunjuju\u0107a, a svako od njih ostaju\u0107i u ube\u0111enju da sadr\u017ei potpunu istinu o stihu. Prvo stanovi\u0161te da je poezija \u201eprivatna stvar“ sa subjektivno katarznim karakterom, pretpostavlja takozvanu intimnu liriku, \u010diji bi se cilj sadr\u017eao u odmotavanju li\u010dnih nemira, lucidnosti, bola, igre duha, ispovedi, natkompenzacije svakog vida. Drugo, da je poezija oblik \u201edru\u0161tvene delatnosti“ sa \u010disto objektivisti\u010dkom funkcijom stiha, isklju\u010divo naginje poeziji za op\u0161tu upotrebu, u kojoj nije va\u017ena podudarnost (u svakom pogledu) izme\u0111u poetske li\u010dnosti i njezinog stihovnog objavljivanja, nego pre svega dru\u0161tveno iskoristljiva deklarativnost, patos, parola\u0161tvo, udarnost, efekat.<\/p>\n
Konkretno, u poeziji, kod nas, karakteristi\u010dna su ovih godina ova dva (gore iznesena) shvatanja i tvr\u0111enja. Odbacivanje prvog, izgleda da zna\u010di bezrezervnu poverljivost u drugo, kao da je drugo moglo da sasvim realno zameni, negira prvo. Negiranje, koje je trebalo da zna\u010di ukidanje i kvalitativno prevazila\u017eenje. Ne jednom je ovde iskazana misao da je na\u0161 razvitak stiha trajao izme\u0111u dve (zasada dve) krajnosti, pri \u010demu su se te dve krajnosti shvatile kao objektivne do raskida, do nemogu\u0107nosti za sintezu, do metafizi\u010dke suprotnosti.<\/p>\n
Nezavisno od toga, koje je od gledi\u0161ta vi\u0161e u pravu, koje je opravdanje, pravednije, ovo suprotstavljanje dovelo je do bolnog suo\u010davania sa ne tako bezna\u010dajnim problemom pesni\u010dkog stvarala\u0161tva: sa mestom, ulogom, vredno\u0161\u0107u pesnika u njegovom vremenu i prostoru.<\/p>\n
Kada se uvidelo da poetska deklaracija mo\u017ee da bude i eti\u010dka spekulacija, trebalo je da se uvidi i to da svaka intimna ispovest ne mora imati i op\u0161tije zna\u010denje. Iz hermeti\u010dnosti se oti\u0161lo u hermeti\u010dnost; ono \u0161to je tu spasavalo, to je bila zna\u010dajnosti same li\u010dnosti stvaraoca.<\/p>\n
U su\u0161tini, vra\u0107amo se na najrealniju konstelaciju: da stvaralac, preko napora nu\u017enog za njegovu realizaciju, iskazuje sebe iskazuju\u0107i i druge, u jednoj prihvatljivoj ravnote\u017ei, ne prave\u0107i otstupanja za svoj ra\u010dun kao ni za tu\u0111, ne padaju\u0107i u krajnosti na \u0161tetu onoga \u0161to je u kranjoj instanci njegova afirmacia i njegovo opravdanje. Da ide od subjektivnoga ka objektivnome, od li\u010dnog zna\u010denja da uzrasta do op\u0161teg zna\u010denja, u jednom procesu odozdo navi\u0161e, u jednom prodoru koji bi ostajao srazmeran sa kapacitetom stvarala\u010dke sposobnosti. To je jedini iskreni put, jedini mogu\u0107i put na uzrastanju do pojma-pesnika.<\/p>\n
* * *<\/p>\n
Ali ako put, od li\u010dne iskrenosti do op\u0161teg odjeka, stvarala\u010dki \u010din mora neizbe\u017eno da prede da bi stigao do skromnog grebena vrednosti – to jo\u0161 ne zna\u010di da se je taj prelazak i savladao: imam utisak da se \u010desto zastaje na pola puta.<\/p>\n
Pesnik ustvari ne prestaje da stoji pred rubom zadatka, apsorbuju\u0107i realnost kroz sve njezine emanacije, da izgraduje i da name\u0107e svoju viziju i kao umetnost i kao realnost.<\/p>\n
Pred rubom zadatka – sve noviju realnost da utkiva u svoju re\u010d. A kako se \u010desto taj rub pomi\u010de sve vi\u0161e napred, kao greben na talasu, to pesnik \u010desto mora da zastane i usled potrebe da sagleda sebe u zasen\u010denom sedlu dva talasa da bi mogao u sebi potra\u017eiti snage za novi napor, za sve novije napore, na putu ka rubu na kome bi trebalo da se napre\u017ee da bi se odr\u017eao. Kr\u017eljavljenje u formi redovno je povezano sa kr\u017eljavljenjem u sadr\u017einama; pa ma koliko ta forma izgledala moderna, nova i savremena sa vekom od nekoliko praktikovanih godina.<\/p>\n
Pitanje je, prema tome, koliko jedna poezija svom savremeniku pru\u017ea su\u0161tinsko zadovoljstvo. Ne zadovoljstvo – formalno, \u0161kolski estetsko, parola\u0161ko, sentimentalno, knji\u0161ko. Koliko je ona, dakle, u korenu jednog vremena i jednog prostora. Kad stih nije spomenarski sastav za doma\u0107u upotrebu, kad nije kapisla za automatsko palenje radi izvr\u0161avanja dru\u0161tvenih zadataka, artisti\u010dka igra ni pedago\u0161ki priru\u010dnik – on ipak ima jednu namenu, koja se sadr\u017ei i \u010dak iscrpljuje u njegovom pozivu da iska\u017ee \u010doveka u njegovim najsuptilnijim odre\u0111enostima. Poezija je iskaz \u010dovekov, konkretnog \u010doveka u konkretnom vremenu i na konkretnom prostoru. Iskaz koji te\u017ei njegovoj su\u0161tini. A su\u0161tina \u010doveka u poeziji ima prete\u017eno mentalan karakter.<\/p>\n
* * *<\/p>\n
\u0160ta nam otkriva najnovija zbirka stihova Ace \u0160opova<\/a>?<\/p>\n Izgubljeni, ili jo\u0161 uvek nesavladani, procep izme\u0111u li\u010dnog i op\u0161teg, izme\u0111u subjektivnog, i objektivnog, izme\u0111u tu\u017enog i radosnog, izme\u0111u privatnog i op\u0161tezna\u010dajnog – \u017eivi u ovoj knji\u017eici kao njezina prva odre\u0111enost.<\/p>\n Ako je izvojevanje gra\u0111anskog prava za intimnu liriku trebalo da zna\u010di korak ka autenti\u010dnosti, taj korak nije mogao da zna\u010di zaustavljanje na pola puta. Ne to da se i\u017eivi i intimna lirika, ve\u0107 da se ona sama nabije sadr\u017einom koja ne bi ostala samo subjektivisti\u010dka. Nije se na\u0161a poezija vratila svom tesnom izvoru, stvarala\u010dkom subjektu, da bi se ograni\u010dila i bukvalno ostala na njemu, da bi osiroma\u0161ila i opli\u0107ala nego zato da vrati prva\u0161nju mo\u0107 ubedljivosti, nedeljivosti, autenti\u010dnosti. To je vra\u0107anje u su\u0161tini bilo opozivanje zna\u010daja li\u010dnosti, opozivanje li\u010dnosti pesnikove kao krajnje instance pesni\u010dke re\u010di, i u estetskom i u sadr\u017einskom smislu. To je zna\u010dilo povratak poverenju stvaraoca, koji svojim sopstvenim snagama treba da \u017eivi sa sokovima svoje odre\u0111enosti. Ne da se i\u017eivljava u prisnosti sa samim sobom, nego da na\u0111e prosede koji \u0107e njegovu re\u010d izbaviti opasnosti da visi ni na nebu ni na zemlji, od opasnosti da bude knji\u0161kost, sentimentalnost, plitkost, kompilatorstvo, privatnost, pre\u017eivelost.<\/p>\n Proces izdubljen naizmeni\u010dnim smenjivanjem kreda takozvane socijalne i parola\u0161ke poezije i kreda takonastale intimne lirike, ne savladuje ni ova zbirka; ne toliko \u0161to je na pogre\u0161nom polaznom stanovi\u0161tu, nego zato \u0161to li\u010dnost pesnikova nije dovoljno sna\u017ena i zna\u010dajna. Da bi se pisala intimna, ispovedna, introvertna poezija, zna\u010di pretpostaviti da iza nje stoji bogat potekst zna\u010dajne li\u010dnosti, koja ima vi\u0161e od drugih da ka\u017ee i koja to kazivanje sugeri\u0161e ubedljivom pesni\u010dkom vizijom. Taj se proces ne re\u0161ava ni osavremenjavanjem stihovne tehnike, jer i u tom slu\u010daju sadr\u017einska strana mo\u017ee \u010desto da zaostane u neosvetljenoj polusferi od\u017eivelosti.<\/p>\n I stvarno u stihovima Ace \u0160opova sre\u0161\u0107emo se sa o\u010devidnim (i \u010dak uspelim) naporom da se pesni\u010dki izraz u\u010dini elasti\u010dnijim ali to je i prvi i povr\u0161ni utisak, jer ula\u017eenjem u njihovu sadr\u017einsku nosivost otkrivamo poznate, konvencionalne aspekte, akcente i \u017eivotne su\u0161tine. Kre\u0107u\u0107i se oko motiva ili ideje, ne izgraduju\u0107i misao ili poentu do njezine implicitne sugestivnosti, pesnik ne uspeva imanentno sadr\u017einski da potvrdi i opravda svoje stihovno iskazivanje. Sve je nekako u fragmentima, koji svojom stvarala\u010dkom nezavr\u0161eno\u0161\u0107u, istovremeno i naslu\u0107uju i izneveravaju. Dobija se utisak jedne izlakiranosti koja ble\u0161ti ali koja ukazuje da je materija iscizelirana do rastresitosti ili otrcanosti, pozadi koje vi\u0161e i ne mo\u017ee da se poveruje da je bilo ne\u010deg \u017eivotnog, dubokog, su\u0161tinskog. Izrazito slaba stvar te\u0161ko se prime\u0107uje, ali isto tako i izrazito jaka. Sve je nekako izgla\u0111eno, lakirano, filovano, sve sjaji prvim efektom dobrog, ali ispod toga, ono \u0161to ostaje ispod toga, izneverava svojom nedovr\u0161eno\u0161\u0107u, neoriginalno\u0161\u0107u, neubedljivo\u0161\u0107u, \u0161upljikavo\u0161\u0107u.<\/p>\n O\u010digledno, nije tu u pitanju slab kvalitet, koji ne mo\u017ee da se afirmi\u0161e, ve\u0107 poetski tekst koji ne mo\u017ee da izdr\u017ei vi\u0161i kriterij ne samo u estetskom, ve\u0107 i u sadr\u017einskom smislu.<\/p>\n Me\u0111utim, stihovi ove zbirke, mo\u017eda \u0107e mo\u0107i do potpunosti da zadovolje primarne \u010dove\u010dije nei\u017eivljenosti i primitivne emocionalne-mentalne konstitucije. Ima u njima izvesna \u017eica dirljivosti, od koje mo\u017eda i poti\u010de njihova iskrenost i vrednost. Ta osobina nije bezna\u010dajna, i kao efekat i kao estetska mera.<\/p>\n Ali o ovome ne bi trebalo da bude re\u010di. Re\u010d treba da bude o vi\u0161im vrednostima (ili nevrednostima) u poeziji pesnika koji je ve\u0107 izrazito vode\u0107i u ovoj na\u0161oj poeziji. I tu, neizbe\u017eno, i sami od sebe, postavljaju se oni vi\u0161i kriteriji, koji ne smeju da ostanu na tome da se zadovoljavaju primarnim osvedo\u010denostima talenta.<\/p>\n Mo\u017eda se iza toga krije izvesna neautenti\u010dnost: pesnik \u201eO\u010diju“ i \u201eLjubavi“ nikako ne mo\u017ee da se uklopi, naprimer u \u201eMinijaturama“, koje pretpostavljaju sigurni potekst misli, u elipti\u010dno-koncizan izraz, nagove\u0161tavanje dramske tenzije, smisla i na\u010dina za neeksplicitno iskazivanje. Ovaj je ciklus ustvari i najnedore\u010deniji, jer pesnik nije predisponiran za neku intelektualnost; dok se, s druge strane, u celoj zbirci ose\u0107a izvestan, tanak, obmanjuju\u0107i sloj\u00a0 intelektualizma (naro\u010dito u prvom ciklusu \u201eLepota“, kao i u poslednjem \u201eMinijature“) poku\u0161aju intelektualnog pa \u010dak i cerebralnog osmi\u0161liavanja \u0161to se u konkretnom slu\u010daju pretvorilo u racionalisti\u010dku simplifikaciju, u ispo\u0161\u0107enost, u sofizam. S druge strane ovo govori o neuvi\u0111enoj \u0161tetnosti mehani\u010dkog usvajanja drugih, druga\u010dijih, tu\u0111ih pesni\u010dkih pristupa i manira. Zato mo\u017eda i ne treba da izgleda \u010dudno \u0161to ve\u0107i broj pesama ostavlja utisak nezavr\u0161enosti, nerazvijenosti, kratkog daha, napregnute nemo\u0107i da se progovori druga\u010dijom pesni\u010dkom kompozicijom re\u010di, neautenti\u010dnosti, \u010dak na kraju – nesavremenosti.<\/p>\n Poveden svakako promenljivo\u0161\u0107u mode ili ukusa, pesnik se napre\u017ee da se ostvari u kratkoj pesni\u010dkoj formi, u kojoj njegovi ve\u0107 afirmisani kvaliteti ne mogu da do\u0111u do izraza. Tu se jedino postigla korektnost, koja mo\u017ee da izvu\u010de minimalno priznanje, ali ni\u0161ta vi\u0161e, jer se sasvim jasno ose\u0107a da u ovim stihovima otsustvu je pesnik u svojoj snazi. Simuliraju\u0107i produbljenost, misaonost, asocijativnost, poslovi\u010dnost, elipti\u010dnost, pesnik ustvari pada u racionalno banalizovanje i u lo\u0161 intelektualizam, li\u0161avaju\u0107i se usto svoje bujne i gradirane elokventnosti. Njegov stih po svom temperamentu raspevan i elementarno emocionalan, ovde je skra\u0107enog daha i nekako osaka\u0107en, nedovr\u0161en i rastresit u svome tkivu. Emocija, na koju toliko mnogo pola\u017ee jedan vid na\u0161e poezije, u ovom slu\u010daju te\u017ei da bude uramljena mi\u0161lju koja bi je dr\u017eala, no to se ne \u010dini ba\u0161 tako sre\u0107no, jer se konvencionalna misao samo dopunjuje sa ostajanjem na poznatom i povr\u0161nom u ose\u0107anju. Smeo, nesimplicisti\u010dki, dubok zahtev u psiholo\u0161ko i emocionalno kod \u010doveka – nedostaje ovde, jer se pesnik naj\u010de\u0161\u0107e zadr\u017eava na prvom efektu prodiranja pesni\u010dke re\u010di.<\/p>\n Dobija se utisak da pesnik u ovoj zbirci nije dovoljno zreo, ili bar nije dovoljno veran, dosledan, samom sebi. Ostvaruju\u0107i izvesne kvalitete, koji i kao takvi imaju svoje mesto, vi\u0161e standardno nego avangardno, ova knji\u017eica reklo bi se obele\u017eava nesigurna pomeranja jednog pesnika, koji se jo\u0161 uvek koleba u kona\u010dnom nala\u017eenju i potpunom realizovanju najsu\u0161tinskijeg svog pesni\u010dkog akcenta.<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Dimitar Solev<\/strong> (1930-2003), makedonski knji\u017eevnik<\/p>\n \u010clanak je objavljen u \u010dasopisu Delo<\/em>, Beograd, 1956, II\/ 4, str. 483-487, pod naslovom \u201eAco \u0160opov,\u00a0Slej se so ti\u0161inata<\/em>\u201e. Radi se o prevodu teksta objavljenom na makedonskom, pod naslovom \u201e\u0415\u0434\u043d\u0430 \u043c\u0430\u0440\u0433\u0438\u043d\u0430\u043b\u0438\u0458\u0430 \u043a\u043e\u043d \u043f\u043e\u0435\u0437\u0438\u0458\u0430\u0442\u0430 : \u0410\u0446\u043e \u0428\u043e\u043f\u043e\u0432, \u0421\u043b\u0435\u0458 \u0441\u0435 \u0441\u043e \u0442\u0438\u0448\u0438\u043d\u0430\u0442\u0430“, u \u010dasopisu\u00a0\u041c\u043b\u0430\u0434\u0430 \u043b\u0438\u0442\u0435\u0440\u0430\u0442\u0443\u0440\u0430<\/em>, 1956, VI, 1, \u0441\u0442\u0440. 44-48.<\/p>\n U srpskohrvatskoj verziji nedostaju nekoliko pasusa, najverovatnije otstranjenih iz tekni\u010dkih razloga (du\u017eina teksta), u kojima Solev zauzima\u00a0izrazito kriti\u010dki stav prema stvarala\u0161tvu \u0160opova.<\/p>\n U makedonskoj verziji teksta na ovom portalu<\/a>, ti pasusi su obele\u017eeni duplim asteriskom.<\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tanak, obmanjuju\u0107i sloj intelektualizma Dva se stanovi\u0161ta spore oko kona\u010dnog iscrpljivanja formule poezije: oba, o\u010devidno kontradiktorna i o\u010devidno nedopunjuju\u0107a, a svako od njih ostaju\u0107i u ube\u0111enju da sadr\u017ei potpunu istinu o stihu. Prvo stanovi\u0161te da je poezija \u201eprivatna stvar“ sa subjektivno katarznim karakterom, pretpostavlja takozvanu intimnu liriku, \u010diji bi se cilj sadr\u017eao u odmotavanju li\u010dnih…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-71393","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/71393","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71393"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/71393\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":94119,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/71393\/revisions\/94119"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71393"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Dimitar](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/Dimitar-Solev-150x150.jpeg\" "\\"Dimitar-Solev\\"")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\tDimitar Solev (1930-2003), makedonski knji\u017eevnik\n\t