Pesni\u010dka razrada ovakve teme aktuelne i zna\u010dajne – \u010desto krije u sebi opasnost zapadanja u publicistiku u stihovima, u la\u017ean patos i praznu retoriku. To je naj\u010de\u0161\u0107a pojava kod onih pesnika koji po\u010dinju sa socijalnom tematikom ili kada se idejnost pesnika javlja samo kao etiketa, spoljnje obele\u017eje, koje treba po svaku cenu da legitimi\u0161e njegovu idejnu pripadnost. Od takve opasnosti spasena je u zna\u010dajnoj meri poezija Ace \u0160opova u njegovoj poslednjoj zbirci.<\/p>\n
U svojoj novoj zbirci Aca \u0160opov sledi nesumnjivo svoj pesnicki put, zapo\u010det i odreden njegovim prvim pesmama sa tematikom iz Narodno-oslobodila\u010dke borbe – put u kome su socijalni motivi u centru njegove stvarala\u010dke pa\u017enje. Mo\u017ee se re\u0107i da \u0160opov crpi isklju\u010divo motive iz revolucionarne savremenosti svoga naroda.<\/p>\n
\u010cak i onda kada poku\u0161ava da tretira izrazito li\u010dne, intimne motive, on se ne odvaja od socijalnog tona kao osnovnog u njegovom pesni\u010dkom stvaranju. Ali u tome je \u0160opov daleko od svakog prilago\u0111avanja, od svakog konjukturalnog odnosa prema aktuelnoj tematici, koja proizilazi iz nove stvarnosti.<\/p>\n\t
\u0160opovljev lirizam<\/h2>\n
Prila\u017eenje dru\u0161tvenim motivima kod njega je uvek u neposrednoj zavisnosti od njegovog shvatanja sveta, od idejnih i pesni\u010dkih impulsa njegovog pesni\u010dkog stvaranja, koje odlikuju lirizam – intiman i neposredan odnos prema \u017eivotu. U tom smislu njegov pesni\u010dki temperamenat je potpuno potvr\u0111en – linijom jake emocionalnosti i lirske patetike. Zbog toga idejnost u poeziji \u0160opova dolazi ne didakti\u010dkim putem, ve\u0107 preko jasnih i ubedljivih umetni\u010dkih slika, preko konkretnih i jednostavnih do\u017eivljaja i misli, \u0161to zna\u010di da je ta idejnost unutra\u0161nji kvalitet njegove poezije. Ne bi moglo ni biti druk\u010dije u poeziji koja se stvara pod dejstvom najneposrednijeg do\u017eivljavanja i u kojoj su intelektualisti\u010dke preokupacije nepoznat elemenat.<\/p>\n
Usko gledano poema \u201eNa Gramos“ nema formalne kvalitete jedne poeme. Njene pesni\u010dke odlike nisu u njenim epskim kvalitetima – u razvijanju fabule i oblikovanju doga\u0111aja i likova, ve\u0107 u lirskoj \u017eivopisnosti pojedinih stihova, u njenom elegi\u010dno-satiri\u010dnom tonu. Autor je po\u010dinje kao poemu, uzima li\u010dnosti koje treba da pokre\u0107u radnju: otac, majka, sin ali ubrzo napu\u0161ta elemente epa i fabule i prelazi na formu koja mu je svojstvena i poznata; poema se nastavlja lirskim pesmama, ili odre\u0111enije – lirskom ispove\u0161\u0107u i obra\u0107anjem majci. I upravo u ovim lirskim delovima poeme \u201eNa Gramos“ le\u017ei i njen uspeh, ba\u0161 je oni \u010dine retkom pojavom u novoj makedonskoj lirici i zna\u010de nesumnjivi napredak i uspon u pesni\u010dkom razvitku njenoga autora.<\/p>\n
U znaku produbljene i sintetizovane misli<\/h2>\n
Za razliku od nekih ranijih pesama Ace \u0160opova u kojima se, i pored jasnog lirskog ose\u0107anja i neposrednog intimnog odnosa prema obra\u0111enoj aktuelnoj temi, ispoljava izvesna stihijnost, naivni entuzijazam u borbenom patosu, a mestimi\u010dno i gruba jednostavnost misli – stihovi u poemi \u201eNa Gramos“ ispevani su u znaku neposrednog izrazitog lirizma i jednostavne ali sjajno produbljene sintetizovane misli.<\/p>\n
Zbog toga, iako ne iznosi konkretne doga\u0111aje iz borbe narodnih masa u Gr\u010dkoj i Jegejskoj Makedoniji sa svima manifestacijama masovnog herojizma, iz pre\u017eivljene potresne tragedije sa izdajni\u010dkim epilogom ose\u0107amo jasno i ubedljivo da je pesnik zahvatio ono najbitnije i po jednoj i po drugoj liniji: perspektivnost u borbi i u borbenoj uverenosti revolucionarnih masa u Jegejskoj Makedoniji, izra\u017eenu u sugestivnom i konkretnom lirskom zanosu:<\/p>\nA mislevme
\nnie –
\nke izgreat zori,
\nsonuvani dolgo
\nod na\u0161i
\ni Grci,
\nzbratimeni site
\nod more
\ndo more,
\nnarodite v ljubov
\nke sogreat srce…
\n(IV pesma)\n
Narodno prokletstvo prema izvr\u0161iocima izdaje koji su, ostaju\u0107i od po\u010detka do kraja verni svojim naredbodavcima i njihovim direktivama za likvidaciju op\u0161tenarodne borbe za slobodu i nezavisnost, izneverili svoj vlastiti narod, dato je u poemi sa kategori\u010dno\u0161\u0107u lirskog imperativa:<\/p>\nPameti go,
\nmajko,
\nsvoj krvav zlo\u010din:
\nso otrova zmijska,
\nbez milost,
\nko zveroj,
\nja ubija na\u0161ta
\nv idninata
\nvera!
\n(IV pesma)\n
A jedina uteha naroda u te\u0161koj tragediji – ljubav i vera u slobodnu makedonsku domovinu, da \u0107e ona primiti pod svoj krov jegejske sinove progonjene i izbegle ispred terora monarhofa\u0161ista i Zaharijadesovih bandita izra\u017eena je u retkom lirskom pejsa\u017eu slobodne domovine:<\/p>\nCeka\u0161 vo krai\u0161ta sini,
\nkaj pesni traktorni grmat,
\nkaj cela zemlja, \u010din\u0430m,
\nv son\u010deva plisnala srma…\nCeka\u0161 vo nekoe selo
\nv kukju\u010de zadru\u017eno, belo,
\nkaj \u017eita zlatesti klasat
\ni mirno, prsnati v gora,
\nstadata zadru\u017eni pasat.
\nCeka\u0161… i sekoja ve\u010der,
\nstivne li seloto v po\u010din
\ni mrak go nadvasa temen,
\nti ta\u017eni upiva\u0161 o\u010di
\nv dale\u010dni planini nemi,
\ni trpne\u0161 v misli – jata,
\nvo \u017eelbi da se vratam!
\n(II pesma)\n
Veran aktivnom borbenom principu<\/h2>\n
Poema \u201eNa Gramos“ je poema o masovnoj revolucionarnoj borbi naroda koji je prvi po\u0161ao u borbu za svoje oslobo\u0111enje i p\u043eslednji napustio borbene polo\u017eaje. Ova poema o pre\u017eiveloj te\u0161koj nacionalnoj tragediji iznosi pravi odnos naroda prema borbi koju je vodio, i time u isto vreme pretstavlja i sna\u017enu optu\u017ebu protiv onih koji su izdali tu borbu i koji su od po\u010detka do kraja odigrali sramnu ulogu \u017ealosnih oru\u0111a informbiroovske kontrarevolucije u nacionalnim i me\u0111unarodnim razmerama.<\/p>\n
I zato \u010ditaju\u0107i ovu poemu ose\u0107amo glas pesnika koji \u017eivi sa borbama i nevoljama svoga narod\u0105 \u010diji je on ne samo pesnik, ve\u0107 odan sin i borac za njegovu pravdu. A to je nesumnjivo dokaz neposrednosti, intimnosti i idejnosti socijalnog lirizma ovih stihova. Ali ova odlika, koja poemu \u010dini uspelom za pesnika i za makedonsku liriku, dobila bi kad bi se uklonila neka ponavljanja, kao \u0161to je slu\u010daj u po\u010detku tre\u0107e i \u010detvrte pesme, koja ne pretstavljaju ni\u0161ta novo kako u kompoziciji, tako i u lirskoj emotivnosti poeme.<\/p>\n
Idu\u0107i za sprovo\u0111enjem spomenutih triju idejnih elemenata u poemi, pesnik zami\u0161lja ostale \u010detiri pesme iz ove zbirke kao potrebnu dopunu sadr\u017eaju same poeme. U njima on te\u017ei da do krajnje intimnosti i ljudske neposrednosti produbi misao da poraz u borbi narodnih masa u Gr\u010dkoj i Jegejskoj Makedoniji nije poraz njihove revolucionarne istrajnosti, ve\u0107 njihovih kontrarevolucionarnih predvodnika. Pri tome pesnik ho\u0107e da nedostatak fabule i epskog elementa u poemi upotpuni konkretnim momentima iz poslednjih borbi i prelaza boraca i njihovih bliskih u slobodnu makedonsku domovinu. I ukoliko je sa\u010duvan lirski dinamizam poeme, ukoliko se sledi njena emotivna i misaona neposrednost i skladnost, utoliko je postignuta u nekim stihovima ona napregnutost u raspolo\u017eenju boraca i izbeglica i napetost u samoj atmosferi borbe i bekstva, kao \u0161to je to na primer u stihovima:<\/p>\nZa mig toga\u0161
\nv silen ogan
\nkarte\u010dnica luta pisna,
\ni v mir ladna
\nmesec padna,
\nraskrvaven v grankl visna.
\n(Edna ve\u010der vo grani\u010dno selo)\n
Jednim psiholo\u0161kim istinitim i neposrednim humanisti\u010dkim odnosom, makar i fragmentarno, izra\u017eeno je u pesmi \u201eVo korijata<\/a>“ no\u0107no bekstvo majke koja je izgubila mu\u017ea u poslednjim bojevima i sada sa nejakim detetom \u017euri preko granice u slobodni kraj.<\/p>\n Ali te\u017ee\u0107i da postigne krajnju intimnost i \u010dove\u010dnost ose\u0107anja i misli, u nekim pesmama \u0160opov zapada u previ\u0161e visok i donekle banalizovan, sentimentalan ton i akcent u izno\u0161enju momenata iz tragi\u010dne sudbine jegejskih izbeglica. Uneta su i neka gotovo sasvim nepotrebna i neopravdana, bezizlazna u tugovanju i apati\u010dnosti, razmi\u0161ljanja i to u pesmi koja zavr\u0161ava jednom konkretno utvr\u0111enom perspektivno\u0161\u0107u: jegejski mu\u010denici na\u0107i \u0107e spas u sa\u017eivljanju sa stvarno\u0161\u0107u slobodne Makedonije. Iako u pesmi \u201eSvetulki<\/a>“ koja zavr\u0161ava poklikom \u201ev no\u0107 son\u010dev odime svet“, nasuprot takvom perspektivno jasnom zavr\u0161etku, stoji jedna sasvim bezizlazna po svome apati\u010dnom raspolo\u017eenju strofa:<\/p>\nMislevme dvajcata nekako prosto, Ovakvim meditacijama koje u odgovaraju\u0107oj situaciji i psiholo\u0161kom raspolo\u017eenju mogu da se dopuste i opravdaju, umanjuje se postignuti efekat ve\u0107 utvr\u0111enog principa pesnikovog optimisti\u010dkom odnosu naroda prema spasenju koje o\u010dekuje jegejske izbeglice u slobodnoj bratskoj zemlji, koja je na delu dokazala svoje aktivne simpatije prema njihovoj herojskoj borbi. Podvla\u010de\u0107i pravilno upravo to kao jedinu svetlu perspektivu u poemi, Aco \u0160opov ostaje veran aktivnom borbenom principu svoje poezije uop\u0161te.<\/p>\n Ali skre\u0107u\u0107i linijom takvih i sli\u010dnih meditacija razvo\u0111ene i donekle pla\u010dne sentimentalnosti, koja najvi\u0161e dolazi do izra\u017eaja u pesmi \u201eKraj grani\u010dnata megja<\/a>„, on unosi u svoju liriku za nju nesvojstvene emotivne elemente i u isto vreme se odvaja od njenog op\u0161teg borbenog na\u010dela. Zasad ovo skretanje ne pretstavlja neku ozbiljnu opasnost za doslednost u pesni\u010dkom razvitku \u0160opova, ali mi se \u010dini da je blagovremeno signaliziranje i potrebno i opravdano.<\/p>\n Op\u0161ta ocena nove zbirke stihova Ace \u0160opova bila bi nepotpuna kad se ne bi istaklo ono \u0161to je u njoj novo, a to je izrazita stvarala\u010dka akcentuacija i mogu\u0107nost za potpuno samostalni pesni\u010dki razvitak. Dokaz za to je likvidiranje nekih osnovih slabosti iz njegovih ranijih pesama. U njima su se \u010desto mogli sresti i naturalisti\u010dki elementi i pojedina publicisti\u010dka i retori\u010dka zastranjivanja i izvesna nesamostalnost u izboru teme u nekim pesmama i pojedinim stihomivima. U odnosu na sve ove ranije slabosti Aco \u0160opov je potpuno svoj u ovoj najnovijoj zbirci koja potvr\u0111uje da ima uslova da se potpuno pesni\u010dki razvije. Ali da bi se to \u0161to pre ostvarilo, potrebno je da se uka\u017ee na neke slabe strane njegove ranije poezije koje se provla\u010de i u ovoj novoj zbirci.<\/p>\n Aco \u0160opov je jo\u0161 uvek jednolik i u sadr\u017eajnoj i u kompozicionoj razradi ve\u0107ine svojih pesama. U njima on gotovo uvek po\u010dinje sa obra\u0107anjem nekome, obi\u010dno najbli\u017eim ljudima, i razvija stihove u obliku pisma, koji ina\u010de odgovara njegovom intimnom lirizmu, a to su\u017eava i \u010dini jednoli\u010dnim njegov pesni\u010dki izraz.<\/p>\n Svakako, njegove pesme – ispevane u obliku pisma i razgovora – ubrajaju se u najbolje, a lirsko ispovedanje kod njega je vrlina. Ali zbog jednoli\u010dnosti u izra\u017eavanju neposredne emotivnosti i neposrednog odnosa prema stvarnosti, u nekim pesmama prelazi u \u0161ablon.<\/p>\n S druge strane, zbog njegove \u017eelje da \u0161to br\u017ee izrazi neposredno do\u017eivljeno, u nekim stihovima nije jasna konkretna misao i nema dovoljno umetni\u010dke kontrole izra\u017eajnih sredstava. To se ispoljava naj\u010de\u0161\u0107e u dopu\u0161tanju kli\u0161iranih mesta ili primitivizama, kao: \u201ezemlja sveta“, \u201ep\u010denica zlato“, \u201ev srce te \u010duvstvuvam“, \u201epodvig smel“ i dr., a ponegde i u sklonosti ka najop\u0161tijim i nejasnim simbolizacijama: \u201esonuval vi\u0161nova zora“, \u201evihor go potfatil v Solun“ i dr.<\/p>\n I kada se takvi izrazi sre\u0107u uporedo sa \u017eivim slikama koje izbijaju iz pravog pesni\u010dkog odu\u0161evljenja, iz neposrednog odnosa prema stvarnosti i intimnog usvajanja socijalnog motiva – ovih najtrajnijih osobina poezije Ace \u0160opova – napori za postizavanje \u0161to raznovrsnijeg sadr\u017eajnog i kompozicionog prila\u017eenja i jedne produbljenije umetni\u010dke kontrole u odnosu na izra\u017eajna sredstva pretstavljaju neophodan korak ka potpunoj afirmaciji ove poezije koja odi\u0161e mlado\u0161\u0107u na\u0161eg dana\u0161njeg \u017eivota.<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Dimitar Mitrev <\/strong>(1919-1976), makedonski univerzitetski profesor i teoreti\u010dar knji\u017eevnosti<\/p>\n Tekst je objavljen u listu Knji\u017eevne novine<\/em>, br. 30, 19.9.1950, str. 3.<\/a><\/p>\n Podnaslovi su iz redakcije Lirskog doma.<\/p>\n Mitrev o \u0160opovu<\/a><\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na Gramos – zbirka stihova Ace \u0160opova U novoj zbirci stihova Ace \u0160opova, Na Gramos, obra\u0111ena je tema o herojskoj borbi slobodarskog gr\u010dkog i makedonskog naroda iz Jegejske Makedonije, o njegovoj potresnoj tragediji koju je do\u017eiveo za vreme i posle izdaje onih za koje se smatralo da treba da budu predvodnici naroda koji se digao…<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-68818","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/68818","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68818"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/68818\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":94859,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/68818\/revisions\/94859"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68818"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\u010dekavme proleten den,
\na sega, male\u010dok, se mi e dosta,
\nneli sme tugjinski plen?\nSamostalni pesni\u010dki razvitak<\/h2>\n
![\"\u0414\u0438\u043c\u0438\u0442\u0430\u0440](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/Mitrev-150x150.png\" "\\"Mitrev\\"")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\u0414\u0438\u043c\u0438\u0442\u0430\u0440 \u041c\u0438\u0442\u0440\u0435\u0432 (1919-1976), \u043c\u0430\u043a\u0435\u0434\u043e\u043d\u0441\u043a\u0438 \u0442\u0435\u043e\u0440\u0435\u0442\u0438\u0447\u0430\u0440 \u043d\u0430 \u043a\u043d\u0438\u0436\u0435\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442\u0430\n\t