U uvodnom ciklusu ove knjige nalazi se jedna pesma \u010diji je naslov veoma karakteristi\u010dan, \u010dini se, i veoma va\u017ean za razumevanje najnovije pesni\u010dke faze eminentnog makedonskog liri\u010dara. To je pesma „Molitva za jednu obi\u010dnu no jo\u0161 neprona\u0111enu re\u010d“. Ona insistira na \u010dednosti, na pronalasku, na jednom otkri\u0107u koje bi omogu\u0107ilo razmicanje okvira, kojim bi se odmaglilo onamo kamo nestrpljiva radoznalost zove bez prekida. Ona, uostalom kao i jo\u0161 mnogi trenuci ove knjige, voli neo\u010dekivano tu naglu promenu koja iznena\u0111uje i koja se otima postoje\u0107im okvirima. Taman vrtlog bi\u0107a koji se, vrlo simptomati\u010dno, javlja u ovoj knjizi u nekoliko navrata, svedo\u010di pre svega o zagonetki koja se zove telo, koja je identifikovana sa tajnom bi\u0107a. Sa tihim no upe\u010datljivim asocijacijama o zavi\u010dajnom ritmu – domorodski ritam, ka\u017ee Aco \u0160opov – i sa poimanjem zrelosti godina koje prolaze, ostavljaju\u0107i nas tamne i nepojamne, ova lirika nastoji da upamti, ali nastoji tako\u0111e i da se zabrine nad tim nemu\u0161tim, ve\u010ditim vrtlogom tela i prolaznosti, bi\u0107a u vremenu koje proti\u010de neumitno i odve\u0107 brzo.<\/p>\n
Ose\u0107a se da je pesnik u dramati\u010dnom drhtaju do\u017eiveo te svoje „Molitve“ kojima se obra\u0107a svom pam\u0107enju i svojoj ma\u0161ti. Pod naletima crnog vetra prolaznosti, pod naletima godina, uvek postavljen na jednom mestu odve\u0107 znanon, on voli da tepa toj \u010dudnoj, dalekoj tajni bi\u0107a, koju je Rastko Petrovi\u0107 dozivao u svojim telesnim, beskrajnim pretragama bi\u0107a, i koju Du\u0161an Mati\u0107 sluti u tobo\u017ee non\u0161alantnim referencijama.<\/p>\n
Poslednja „Molitva“ u prvom ciklusu ove knjige upravo napadno sluti taj crni, tmurni, obla\u010dni vetar nevremena, i povija se pred njim, sva bolna, sva u tajanstvenom drhtaju usamljenosti.<\/p>\n
Nepostojanje za Acu \u0160opova, ne od ju\u010de, nije ledeno otu\u0111enje koje donose godine i odmazda za davnu mladost, ve\u0107 pre svega uspravna \u017ealopojka \u0161to se to pred nama dva nepostojanja doti\u010du i \u0161to \u017eivimo u rascepu tih golemih planina zaborava i nepoznatih svetova budu\u0107eg vremena. Nepostojanje, to je za njega onaj sveop\u0161ti, neo\u010dekivani a neumitni vetar vremena, koji doziva Tanasije Mladenovi\u0107, i to je u isti mah jedan poriv ne sa mirenjem, ve\u0107 za nemirenjem u ovom svetu koji je neobi\u010dan i nemu\u0161t, danas kao i ju\u010de.<\/p>\n
„Staro kupuvam“, ponavlja u istoimenom ciklusu u nekoliko navrata, u hitrom ritmu Aco \u0160opov, i sve \u0161to se u njegovoj svakodnevici pred nama objavilo kao znak, kao trenutak \u010diste uverenosti i ljubavi, nepresu\u0161no je povezano sa tim starim uspomenama, koje nas nose nekamo u poznat kraj, ali uvek druk\u010dije i uvek nove.<\/p>\n
Ne panteizam koji bi bio blizak liri\u010dnosti Stevana Rai\u010dkovi\u0107a, ve\u0107 u prvom redu uznosit, ponosan mir jednog lirizma koji je dovoljno vidovit da se ne zavarava sitnim ne\u017enostima, i dovoljan da bi se na njegovoj osnovi izgradio \u010ditav jedan pramen svetlosti i nemira. Ima temperamenta, i ima \u010distog zanosa ova lirika kojom Aco \u0160opov ponovo stavlja na tapet neke od svojih najintimnijih lirskih tema o prolaznosti, vremenu, nezaboravu, brzom letu crnih vetrova pro\u0161losti.<\/p>\n
Za moje ose\u0107anje poezije najuspe\u0161nija, u punom sjaju antologijska pesma ove knjige je svakako „Ima dolu edna krv“. Jedva da se u \u010ditavoj lirici Aca \u0160opova, tako bogatoj i tako sazdanoj na jednom, na velikom talasu do\u017eivljenosti i autenti\u010dne smirenosti, mo\u017ee prona\u0107i nekoliko tako uzbudljivih, tako prodornih poetskih struktura kakva je ova kojom on dramati\u010dno zahteva saznanje, ali saznanje o tamnim porivima bi\u0107a, o dubinama nepojamnim, o te\u0161koj i tamnoj krvi koja se, dole, duboko, valja potmulo i nepojamno, vladaju\u0107i nama poput ponornice, poput uzbu\u0111enja. To je ta stra\u0161na krv ove lirike koja joj nikada i nije dopustila da se umiljato nadnosi nad horizonte la\u017enih poeti\u010dnosti, ve\u0107 je hitala za ostatkom, za tajnom. „Ima edna stara krv, crna i gola“, kazuje razmi\u0161ljen, uzbu\u0111en stih Aca \u0160opova, i sve \u0161to se tim povodom pred njim ugiba i sagiba, kao subjekt i u isti mah sama priroda tog lirizma, javlja se ovde u svojoj neulep\u0161anoj, poroznoj, stra\u0161noj javi.<\/p>\n
Ne zazire ovaj pesnik od imenovanja zla i no\u0107i, ali to \u010dini na na\u010din vlastite projekcije zla koje je sveop\u0161te, i prolaznosti koja je sva\u010dija.<\/p>\n
U godinama koje nailaze, o\u010devidno, lirika Aca \u0160opova sve \u0107e vi\u0161e biti opredeljena upravo za ovaj, po mnogo \u010demu sve\u017e i upe\u010datljiv vid otkrivanja sukoba, sau\u010destvovanja u drami, ponosa u svetu koji mu se, u snovi\u0111enjima, prikazuje zagonetnim i svetlim.<\/p>\n
Lirizam Aca \u0160opova, nesumnjivo, ide u red najosobenijih u bogatoj i raznorodnoj savremenoj makedonskoj poeziji. To je lirizam koji otkriva, koji se doti\u010de drame i bitnosti bi\u0107a, sve u jednom bolnom i nostalgi\u010dnom govorenju koje je za sebe prona\u0161lo pravu re\u010d u mno\u0161tvu verbalizama svake vrste. To je ta obi\u010dna no jo\u0161 nepronadena re\u010d koju je on dozivao i koja se sad sru\u010dila pred njega kao sama stvarnost, gorda i visokog zvuka. I to je taj glas koji odjekuje poput zagrcnutog, grozni\u010davog ritma koji je svemo\u0107an i koji ostaje zauvek nespokojan.<\/p>\n
Ove pesme, koje se, naj\u010de\u0161\u0107e, nalaze i u knjizi\u00a0Predve\u010derje<\/em>\u00a0(Grafi\u010dki zavod, Titograd, 1966, izbor, prevod i prepjev Sreten Perovi\u0107), koje su, dakle, \u010ditaocu srpskohrvatskog jezi\u010dkog podru\u010dja poznate ne od ju\u010de, \u010ditaju se u ovom tananom i \u010distom kanconijeru makedonske lirike kao tiha molitva krvi, snu i vremenu.<\/p>\n Nije to ponovni susret sa poznatom lirikom, ve\u0107 je to susret sa pesni\u0161tvom koje uvek otkriva po jednu svoju tajnu, po jednu magiju svoje nebidnine, te magi\u010dne, autenti\u010dno pesnikove kovanice kojom nije obogatio samo makedonsku leksiku, ve\u0107 pre svega pesni\u010dki do\u017eivljaj jednog savremenog, predanog istra\u017eiva\u010da.<\/p>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t Dra\u0161ko Re\u0111ep<\/strong> (1935-2019), srpski knji\u017eevnik<\/p>\n Tekst je objavljen, od punim nazivom „Poezija tela i prolaznosti (Aco \u0160opov: Nebidnina, Skopje, 1967)“ u \u010dasopisu Izraz<\/em>, \u0425\u0406\u0406, 12, Sarajevo, 1968, str. 546-548.<\/p>\n U\u00a0Fondu Aco \u0160opov, u Arhivu Makedonske akademija nauke i umetnosti, nalazi se originalni ma\u0161inopis (2 lista) ovog teksta pod brojem:\u00a0\u0410\u0428 \u041a4 \u0410\u0415138.<\/p>\n Drugi \u010dlanci Dra\u0161ka Re\u0111epa o stvarala\u0161tvu Aca \u0160opova<\/p>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tDrugi knji\u017eevni portreti Aca \u0160opova na srpskohrvatskom\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\tPotpun spisak kritika i studija o stvarala\u0161tvu \u0160opova, na razli\u010dim jezicima\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Poezija tela i prolaznosti Knjiga pesama\u00a0Aca \u0160opova\u00a0Nebidnina\u00a0(Makedonska knjiga, Skopje, 1967) ponovo afirmi\u0161e njegov \u010dist, nenatrunjen, odista inspirisan pesni\u010dki izraz, naklonjen briskantnim, spontanim, lirskim trenucima. U uvodnom ciklusu ove knjige nalazi se jedna pesma \u010diji je naslov veoma karakteristi\u010dan, \u010dini se, i veoma va\u017ean za razumevanje najnovije pesni\u010dke faze eminentnog makedonskog liri\u010dara. To je pesma „Molitva…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":93111,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-101009","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/101009","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=101009"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/101009\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":101043,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/101009\/revisions\/101043"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/93111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.acosopov.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=101009"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\u0421\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438\u043e\u0442](\"https:\/\/www.acosopov.com\/wp-content\/uploads\/Drasko-Redjep-na-SVP-1969-god.jpg\" "\\"Drasko-Redjep-na-SVP-1969-god\\"")
\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\u0421\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438\u043e\u0442 \u043f\u0438\u0441\u0430\u0442\u0435\u043b \u0414\u0440\u0430\u0448\u043a\u043e \u0420\u0435\u0453\u0435\u043f (1935-2019), \u043d\u0430 \u0421\u0442\u0440\u0443\u0448\u043a\u0438\u0442\u0435 \u0432\u0435\u0447\u0435\u0440\u0438 \u043d\u0430 \u043f\u043e\u0435\u0437\u0438\u0458\u0430\u0442\u0430, 1969 \u0433\u043e\u0434. \u00a9\u0414\u0443\u0448\u0430\u043d \u0403\u043e\u0440\u0433\u043e\u043d\n\t