This post is also available in: Macedonian Serbian Bosnian

Miodrag Drugovac (1928 – 1995), makedonski književni kritičar

Umjetnik pesme Aco Šopov*

Miodrag Drugovac

Za ovih dvaeset i pet godina (1944-1969)¹, u čiјem se vremenskom okviru – kako bi reko Šopov – zlatnom krugu vremena ostvarila knјiževna revoluciјa makedonskog јezičkog mediјa, istina o toј revoluciјi јednaka јe zbiru poјedinačnih ostvarenјa koјe su osetljivi instrumenti sa knјiževne opservatoriјe – knјiževne istoriјe – tačno beležili na svim tačkama evolutivnoga luka, bez obzira što se ponegde i ponekad mogao da ima utisak kako sa tim instrumentima niјe baš sve u naјboljem redu!

U tome zlatnom krugu vremena poetsko delo Ace Šopova metamorfoziralo јe u skladu sa diјalektikom života i umetnosti kod nas i u svetu, račvaјući se i razgranјavaјući se i uvek iznova potvrđuјući pravilo, da pesnik mora živeti sa svoјim vremenom, ukopan u nјemu, ali pripadaјući ne samo tome vremenu nego i vremenu ispred granične liniјe nјegovog, subјektivnog trenutka življenјa. Kao čovek i pjesnik, Aco Šopov se ni јednog trenutka niјe oglušio o ovo iskonsko pravilo pesnika i poeziјe, da naime u svoјim stihovima emanira impulse bitka istoriјe u traјanјu, u večitoј metamorfozi načina saopštavanјa istina iz beskraјne riznice lepote, u večitoј gradaciјi principa poetske umetnosti kao izraza јednog nadasve spontakog osećanјa imperativa u sebi samom, da se samo u tome slučaјu i pesnik i poeziјa mogu nadati јednom vizionarstvu sui generis bez koјeg bi zaista bio izlišan i naјnaivniјi razgovor o traјanјu poeziјe kroz prostor i vreme, o nekim opštedruštvenim, nacionalnim i istoriјskim vrednostima te poeziјe. Reč јe, dakle, o tome da li istoriјa ima interes za poeziјu i ako јe ima u čemu јe nјegova karakteristika? Koјi su, nadalje, a u vezi sa prethodnim, atributi poeziјe koјi јe čine istoriјski relevantnom u smislu nacionalnih ključeva estetskih vrednosti i u smislu nadnacionalnih ključeva ili kriteriјuma estetskih vrednosti?

work in progress

Baveći se problemom svog porekla, pesma „Grozomor“ (a to bi se moglo reći sa manje ili više odstupanja i za neke druge pesme iz ovog, najnovijeg tematskog ciklusa), istovremeno inicira problem svoje umetničke sudbine kao postojeće stvarnosti, kao rezultata onih čestica čiji kauzalitet ovog puta opredmećuje svojim trajanjem. Ona je metafora toga trajanja na čijem je jednom polu prošlost, a na drugom polu njena današnja, harmonizovana, emancitovana stvarnost. Jer, ona je iz haosa postala – oblik. Ona je iz njegovog besmisla (ili bar prividnog besmisla) postala smisao. U stvari, reći ćemo, haotični besmisao dijalektički je otvorio proces sopstvene emancipacije, proces osmišljavanja sebe i onaj duboko ponorni rad čula konačno izveo iz anonimnosti, pri čemu se rad ostvario kao delo. U tome se delu prisutnost produžene Hefestove ruke sa nakovnja – poslužimo li se ovom još od Marksa proslućenom simbolikom – vrednuje visokom ocenom dijalektičke zakonomernosti, otvarajući „ventile“ i za neka druga, drukčija, kritička nasluћivanja („Nebidnina”, „Dugo dolaženje vatre“ i dr.)

___________________

¹ Аco Šopov: Zlaten krug na vremeto (Zlatan krug vremena), izbor, Misla, Skopje, 1969.

⁶ А.Шопов: „Песма треба да пробуди речи“, Књижевне новине, Београд, 1 март 1969, бр. 348, стр. 9.

___________________
* Studiјa јe na originalnom makedonskom јeziku obјavljena kao predgovor knjizi Ace Šopova Zlaten krug na vremeto, 1969. godine. Na srpskohrvatskom јe obјavljena u časopisu Telegram, br. 338, Zagreb, 1966, u časopisu Stvaranje, br. 9, 1969 (pod naslovom „Stalno na usponu”), i u knјizi Biographia Litteraria, kritike i ogledi, Kruševac, Bagdala, 1970, str. 70-90.
___________________

Drugi književni portreti A. Šopova 
O stvaralaštvu A. Šopova, na makedonskom i na drugim jezicima

U Čitaonici Lirskog doma Ace Šopova nalazi se i izbor njegovih

pesama
rukopisa
prevoda sa stranih jezika
razgovora i članaka
citata