This post is also available in: Macedonian Serbian Bosnian

Један романтичарски песник*

Николај Тимченко (1934-2004) српски књижевни критичар

Nikolaj Timčenko (1934-2004) srpski književni kritičar

Nikolaj Timčenko

Ima u poeziji Aca Šopova jedna reč koju je Srten Perović, vredni prevodilac i priređivač ovog, jedinog, srpskohrvatskog izdanja poznatog makedonskog pesnika, preveo sa nepostojanje. Ta je reč upotrebljena kao naslov jedne pesme i u još jednoj pesmi, a u originalu glasi nebidnina. Da li ona označava samo nepostojanje? Ima li ona i neko drugo značenje? Nije li u njoj sadržan dublji smisao poezije ovoga darovitog pesnika?

U Rečniku makedonskog jezika nema te reči. Ona je Šopovljeva i kao kovanica, ne samo kao pesnički simbol. Najbliža joj je po značenju reč nebidnik − prokletnik, prokleto čeljade. Nije li to pesnik, i to pesnik „Molitvenika“, koji želi da pronađe reč istinitu, reč svemoćnu − za sve tajne, za sve nade, za sav svet mikrokosmosa i makrokosmosa? I još jedna reč je bliska ovoj po značenju i obliku: nebidnica. Ona znači i nešto neostvarljivo, fantastično, nemoguće. Nisu li traganja pesnikova, njegovo pesničko iskustvo, njegovi pesnički nemiri ostali uzaludni i pokazali da prave reči-ključa za sve tajne nema a da je smisao pevanja i pesničkog bitisanja u večitom traženju i tom ljudskom stvaralačkom nemiru:

Putovah dugo, putovah čitavu večnost
od nas do našeg nepostojanja.

Taj večni nemir pesnikov je i svedočanstvo o jednom pesničkom nepristajanju na svet i život oko sebe i u sebi, o jednoj pesničkoj prirodi koja je bliska romantičarskom konceptu ali kojoj nisu strani ni kontemplacija i zalaženje „s one strane života“. Iako je ova poezija od onih koje ne prevazilaze pesnikovu ličnost nego je uzdižu do ranga i značenja kosmičkog objekta, ona je bliska modernom senzibilitetu pre svega po svojoj usmerenosti ka traženju i stalnom naporu za fiksiranjem slika i simbola kojima se iskazuje ne samo doživljavanje svog intimnog sveta nego i izvesno kritičko distanciranje od njega:

Ispeh se na vrh bola.
Čovjek sam. A šta je čovjek?
Preda mnom prazno, za mnom prazno.
Praznina što sama se pali.
S one strane života
živ raspet sa slijenim čvorovima.
Ispeh se na vrh bola.
Taj dan. Cpңdan. Po crnoj skali.

Sav uronuo u svoj intimni svet, u dramu sopstvenog života i smisao svog postojanja, Šopov se, što je sasvim prirodno, bavi i dranom stvaranja, pesme, cvog pesničkog iskustva i bitisanja. U tom pogledu karakteristična je za ovog pesnika pesma „Pesma i godine“, koja sadrži njegovu pesničku ispovest i u kojoj vibrira, bremenita smislom, Šopovljeva simbolična kovanica nebidnina:

Godine tvoje i moje godine −
dva brijega,
dva kamena,
dva nepostojanja.

Tvoje i moje godine −
godine tvoje u mojoj muci,
godine moje u tvom srcu.

Da si blagoslovena tajnovita pesmo.
Izjednačavaš nas u mudrosti,
izjednačavaš nas u godinama.
Da si blagosloveno nepostojanje
u vremenu koje ne zna za starenje.

Ali, to nije sve. U trajanju pesme i godina nema kraja i nema mimohoda − „ti si u mom nepostojanju, ja u zavjeri tvojih snova“. Pesma i godine su „dvije neostvarenosti“.

Ima duboke tragike u ovim stihovima, stvaralačke drame, bola zbog nemogućnosti potpunog iskazivanja i žaljenja zbog neuspelih napora da se postigne totalno identifikovanje pesme i života. U tome ima i dosta „romantizma“ i naivnosti, izvesne patetike i pomalo nameštene atmosfere, nešto starinske patine i nemogućnosti da se iziđe iz svoga subjekta, ali ipak preovlađuju iskreni tonovi jednoga pesnika kome je poezija jedina šansa i pravi poziv.

Stoga, ako se želi konačan sud o zbirci pesama, koju je sa puno pravog poznavanja mere i Šopovljeve poezije priredio Sreten Perović, mora se reći da je u pitanju pesnik čije delo izražava dramu njegove ličnosti, ali je ipak ne uzvisuje na pijedestal drame čoveka. Ona je isuviše lična, intimna, romantičarska, a tek u svojim izuzetno uspelim trenucima individualizovana vizija čoveka u svemiru.
_____________
* Tekst je objavljen u Književnost, br. 10, Beograd, 1966, str. 325 pod naslovom „Jedan romantičarski pesnik“ (Aco Šopov, Predvečerje, Grafički zavod, Titograd 1966)