This post is also available in: Macedonian Serbian Croatian

Aco Šopov o svojoj novoj zbirci pesama i o sebi*

Prilog Radiotelevizije Skopje za večerašnju “Panoramu”, dragi gledaoci, jeste razgovor sa pesnikom Acom Šopovim povodom njegove najnovije zbirke pesama koja će uskoro biti objavljena.

Druže Šopov, Vi pripadate onoj pesničkoj generaciji koja je u Makedoniji počela da objavljuje svoje pesne još u danima rasplamsale borbe za oslobodjenje, da bi kasnije usledilo nekoliko zbirki.

Saznali smo da ćete uskoro, posle pauze od pet godina, objaviti novu zbirku.  Radoznali smo da čujemo koju reč o njoj.

Moja najnovija zbirka pesama, koju sam pripremio za štampu, nosi naslov Nebidnina. U prevodu to bi otprilike trebalo da znači nešto što je nemogućno, nešto što se neće ostvariti. Ovaj je naslov upotrebljen u poetskom smislu, njime sam hteo da istaknem jedan paradoks: poezija ma koliko shvatana i ostvarivana kao nešto esencijalnije i više od onog što obično stvaljamo u pojam života i njegovih različitih manifestacija, ipak i u svom najsavršenijem vidu i u svojim najvišim dometima nije u stanju da obuhvati sve bogatstvo i svu složenost tog pojma.

Pesme, koje sadrži ova zbirka, čine moj doživljaj i moj odnos prema našem savremenom životu, ali odmah moram dodati da je taj odnos duboko prisne, duboko intimne prirode. Sve što se zbiva izvan nas, što je na neki način privuklo našu pažnju, dato je kao najintimnije osećanje.

Od prve pesme pa do poslednje zbirke Vi ste u svesti čitalaca izraziti liričar. Donosi li zbirka Nebidnina neka iznenadjenja ili značajnije promene?

Ono što vezuje ovu moju zbirku sa prethodnom i prethodnima to jo činjenica da sam i u njoj ostao lirski pesnik. Razlike su donele godine i iskustvo. Stariji sam za nekoliko godina, pa su, prirodno neke zablude i naivnosti, rekao bih, nestale. Došla su nova iskustva, nova saznanja koja su promenila ili menjaju i način mog pesničkog govora.

Vi ste u našoj javnosti pored pesničke stekli i prevodilačku reputaciju. Poznati su i koriste se mnogi vaši prevodi. u Makedoniji. Recite nam, molimo Vas, kakav je Vaš lični odnos prema ovoj vrsti književne aktivnosti.

Na prepevima iz naše i strane literature radim već dugi niz godina. To je, takoreći, drugi način mog pesničkog postojanja. To je stvaralački čin veoma odgovoran i neobično težak. Ponekad se čini gotovo nemogućim preneti odredjene vrednosti sa jednog na drugi jezički medijum. Ovde se ne radi samo o većoj ili manjoj razvijenosti jednog jezika i o teškoćama ove vrste, već pre svega o smislu i značenju samih reči, koji su i mogu biti često sasvim različiti. Znam, na primer, jednu veoma lepu pesmu Slavka Janevskog: “Svadbarska pesna”. U originalu, ona poseduje svu lepotu svoga jezika, ali je gotovo neprevodljiva na srpskohrvatski jezik.

Inače na makedonski jezik preveo sam Hamleta, Sirana de Beržeraka, Sida, Krilove basme, pesme Jovana Jovanovića-Zmaja, Župančičevog Cicibana, zatim dečje pesme Krkleca, Grigora Viteza, neke pesmе bugarskog pesnika Hrista Boteva, a isto tako i pesme Desanke Maksimović, Vesne Parun, Daviča, Matića i druge.

I najzad samo još jednu molbu. Rekli ste da ima razlika izmedju vaših ranijih i ove poslednje zbirke. Biste li hteli za gledaoce “Panorame” da nam pročitate neke od Vaših ranijih i jednu pesmu iz svoje najnovije zbirke. Izvolite.

(Šopov najavljuje i čita svoje pesme.)

________________
* Scenario TV emisije “Panorama”, 16.01.1962, prilog RTV Skopje. Originalni mašinopis scenarija nalazi se u Fondu Aco Šopov, u Arhivu Makedonske akademije nauke i umetnosti: АШ К3 АЕ94