This post is also available in: Croatian Bosnian

Чист и спонтан лиричар*

Д. Стефановић, В. Станисављевић

Шопов је изразити лиричар, чијим се стварањем обележава почетак субјективне, интимне лирике у савременој македонској књижевности. Његово почетно стварање, настало као поетски одзив хероизму и слави ослободилачког рата, иако искључиво у садржајима песникове кликтаве привржености великом историјском чину, већ тада је носило у себи обележја субјективности и интимности. Зато је и речено да је он „војник лирске искрености, једнако храбар и онда када је држао пушку и сада са пером у руци…“

Шопов је објавио следеће збирке песама: Песме (1944), На Грамосу (1950), Наши рукама (1950), Стихови о болу и радости (1952), Слиј се с тишином (1955), Ветар носи лепо време (1957) и друге. Преводио је са успехом на македонски језик Змаја, Жупанчича, Крилова, Корнеја, Ростана, Шекспира и друге.

Избегавајући епигонска понављања и декларативну приврженост појединим књижевним школама и песничким групацијама, Шопов је градио свој властити песнички пут, остварујући постојано своју људску и песничку мисију: открити себе до краја. Чист и спонтан лиричар, са посебним афинитетом за људске немире и неспокојства, Шопов данас ствара своју особену и сензибилну лирику.

У његовом лирском стварању најбоље се огледају његов пут и развој, његова двострука еволуција. У годинама раног песниковања, док је био под снажним утицајем ослободилачке хероике, његови стихови, надаxњивани људским патњама, умирањима и победама, првенствено су се исказивали у интензитету снажне личне доживљености и интимне интонираности:

К’о тада, да л’ памтиш, другарице, вечер
Прозеблу и свежу као пролет рана,
Где је нашу младост и прву нам радост
Косила љутито куршумима слана.

А ти чело набра, к’о тигрица скочи
И полете у ноћ, крвава и црна −
И пламеном што га сипаху ти у очи
Растопи наједном та челична зрна.
(„Очи“)

Шопов је систематски и марљиво изграђивао свој песнички израз, али при том „није постао жртва ниједне литерарне школе“ нити је у свом песничком стварању превише и прескупо плаћао дугове учитељима. Стварао је са уверењем да је стално осавремењивање поезије услов њеног опстанка и смисао њеног постојања. Његови каснији стихови најпотпуније илуструју тај његов напор да у свим видовима свога стварања буде савремен. Али и тада, у песмама са новом и модерном метриком, његова особена лирска интимност неће бити потиснута, нити ће му се инспирација отуђити од времена и судбине људи којима припада.

_________________________
* Текст је објављен у књизи: МИЈУШКОВИЋ, Недељко и  ФИЛИМАНОВИЋ, Слободан: Поезија и критика II, Београд, Нова књига, 1975, стр. 611 – под насловом „Ацо Шопов“.

Други књижевни портрети А. Шопова на српском језику
О стваралаштву А. Шопова на македонском и другим језицима

У Читаоници Лирског дома Аце Шопова налази се и избор његових