This post is also available in: Macedonian

Шопов, спокојан у неспокојству

Бранко Јовановић

Песмом „У тишини“ Ацо Шопов исказује расположење, став један готово, и према себи и према свету, однос према интимном поетском импулсу али и према свеопштим законима лирике:

Ако носиш нешто неизречено,
нешто што те притиска и пече,
сахрани га у дубоку тишину,
тишина да му смисао дорече.

Овим стиховима песник одређује став и према највећем делу своје поезије, боље рећи − њима је дефинише, ако се поезија уопште може дефинисати. И кад хоће да буде гласан, и кад му тема намеће загрејанију реч, Шопов остаје смирен, медитативно аналитичан, под температуром хладан, у неспокојству спокојан.

Од нас до нашег непостојања… Као да се читава поезија Аце Шопова, као да се све у њој дешава на овој релацији. Све је путовање, и све је трајање − некад плодотворно, садржајно, охрабрујуће, некад узалудно, безнадежно, апсурдно: и ветар је ту чије је име доброта (а ни он „нема домовине“), и човек („преда мном празно, за мном празно“), човек на врху бола, „с оне стране живота, с оне стране себе… с оне стране корења“, и ноћ и улица („шта има иза сутрашњице“), и „године твоје и моје године“:

…два брега,
два камена.
два непостојања.

Све је у стези, у стешњености, у процепу два зида, у трагичном сазнању да се и поред свих покушаја ипак никуд не може отићи, отпутовати, побећи, закопати („Не, нема одласка с ове обале, о овог камена на обали“…) − све је то песникова небиднина: тренутак у којем се ништа није догодило, у којем се ништа не догађа, у којем се ништа неће догодити, уклети дан немогућности и непостојања, горки финале узалудне авантуре и неостварених жеља. Но, бол је бол, па песник и према њему тражи разуман однос, настојећи да из схватања и прихватања његових неминовности извуче мудру поуку, мелем и утеху.

Сретен Перовић, који је изабрао и превео песме за ово издање, приказао је у краћем пропратном есеју основне елементе поезије Аце Шопова у свој њиховој пластичности и сложености.
________________
Чланак је објављен у листу Борба, под насловом „Предвечерје. Изабрани стихови Аце Шопова”, 07.04.1966.