This post is also available in: Macedonian

Симбол нашег света

Миланка Илић, студент стоматологије

У процесу перцепирања песме, у том превођењу „из немуштог језика емоције у језик рационалног споразумевања” (према Ивану В. Лалићү), свакако да једну од значајних улога игра сам језик. Ако се, дакле, у тај процес „превођења умеша још један преводилац (у овом случају стварно преводилац, без знакова навода), јасно је да и он постаје један од одлучујућих фактора перцепције и да од његовог удела зависи да ли ће песма која ЈЕСТЕ песма у оригиналу остати то и после превођења.

Судећи по утиску који је Перовићев превод песме „Грозомор“ Аце Шопова оставио на мене, преводилац је посреднички посао обавио добро. Песма је остала песма. (Претпоставља се, наравно, да је она то и у оригиналу, јер не верујем да је било који преводилац начинио лошу песму добром). Бар што се тиче примарноr емоционалног ефекта при реципрочном превођењу из језика песникове речи у језик читаочеве емоције.

Неспоразуми, међутим, настају при покушају решавања оног секундарног проблема, проблема анализе песме и одгонетања гимназијски стереотипно формулисаног питања: „шта је песник хтео да каже?“ Песма је у том погледу као партија шаха: постоји безброј могућих интерпретација и варијаната које воде истом циљу — добијању партије, односно решавању енигме песниковог саопштења. Лоши играчи неће успети у томе и изгубиће партију.

Сматрајући себе лошим играчем, покушаћу ипак да дам своју интерпретацију песме „Грозомор”.

Песма је без сумње симболична. Грозомор је симбол овог нашег света са свим његовим радостима и патњама, света у коме се сви раћају и гасе, у коме и човек и звер спавају у истој јазбини, а „дете креће свој незапочети корак”.

Песник је нашао прави начин да своју у основи песимистичку визију света преведе на језик речи и обезбеди пут до читаочеве емоције.
______________

* Књижевне новине, Београд, 01.03.1969, бр. 348, стр. 9. На истој  страни налази се Шоповљева песма „Грозомор” (у преводу Сретена Перовића), и његов текст „Песник треба да пробуди речи”, као и написи „Отворена песма”, Александра Ристовића, и „Ка прабићу песме”, Миодрага Друговца.

Други књижевни портрети А. Шопова на српском језику
О стваралаштву А. Шопова на македонском и другим језицима

У Читаоници Лирског дома Аце Шопова налази се и избор његових