This post is also available in: Macedonian Croatian Bosnian

Један романтичарски песник*

Николај Тимченко (1934-2004) српски књижевни критичар

Николај Тимченко (1934-2004) српски књижевни критичар

Николај Тимченко

Има у поезији Аца Шопова једна реч коју је Сртен Перовић, вредни преводилац и приређивач овог, јединог, српскохрватског издања познатог македонског песника [Предвечерје], превео са непостојање. Та је реч употребљена као наслов једне песме и у још једној песми, а у оригиналу гласи небиднина. Да ли она означава само непостојање? Има ли она и неко друго значење? Није ли у њој садржан дубљи смисао поезије овога даровитог песника?

У Речнику македонског језика нема те речи. Она је Шоповљева и као кованица, не само као песнички симбол. Најближа јој је по значењу реч небидник − проклетник, проклето чељаде. Није ли то песник, и то песник „Молитвеника“, који жели да пронађе реч истиниту, реч свемоћну − за све тајне, за све наде, за сав свет микрокосмоса и макрокосмоса? И још једна реч је блиска овој по значењу и облику: небидница. Она значи и нешто неостварљиво, фантастично, немогуће. Нису ли трагања песникова, његово песничко искуство, његови песнички немири остали узалудни и показали да праве речи-кључа за све тајне нема а да је смисао певања и песничког битисања у вечитом тражењу и том људском стваралачком немиру:

Путовах дуго, путовах читаву вечност
од нас до нашег непостојања.

Тај вечни немир песников је и сведочанство о једном песничком непристајању на свет и живот око себе и у себи, о једној песничкој природи која је блиска романтичарском концепту али којој нису страни ни контемплација и залажење „с оне стране живота“. Иако је ова поезија од оних које не превазилазе песникову личност него је уздижу до ранга и значења космичког објекта, она је блиска модерном сензибилитету пре свега по својој усмерености ка тражењу и сталном напору за фиксирањем слика и симбола којима се исказује не само доживљавање свог интимног света него и извесно критичко дистанцирање од њега:

Испех се на врх болa.
Човјек сам. А шта је човјек?
Преда мном празно, за мном празно.
Празнина што сама се пали.
С оне стране живота
жив распет са слијеним чворовима.
Испех се на врх бола.
Тај дан. Цpңдан. По црној скали.

Сав уронуо у свој интимни свет, у драму сопственог живота и смисао свог постојања, Шопов се, што је сасвим природно, бави и драном стварања, песме, cвoг песничког искуства и битисања. У том погледу карактеристична је за овог песника песма „Песма и године“, која садржи његову песничку исповест и у којој вибрира, бременита смислом, Шоповљева симболична кованица небиднина:

Године твоје и моје године −
два бријега,
два камена,
два непостојања.

Твоје и моје године −
године твоје у мојој муци,
године моје у твом срцу.

Да си благословена тајновита песмо.
Изједначаваш нас у мудрости,
изједначаваш нас у годинама.
Да си благословено непостојање
у времену које не зна за старење.

Али, то није све. У трајању песме и година нема краја и нема мимохода − „ти си у мом непостојању, ја у завјери твојих снова“. Песма и године су „двије неостварености“.

Има дубоке трагике у овим стиховима, стваралачке драме, бола због немогућности потпуног исказивања и жаљења због неуспелих напора да се постигне тотално идентификовање песме и живота. У томе има и доста „романтизма“ и наивности, извесне патетике и помало намештене атмосфере, нешто старинске патине и немогућности да се изиђе из свога субјекта, али ипак преовлађују искрени тонови једнога песника коме је поезија једина шанса и прави позив.

Стога, ако се жели коначан суд о збирци песама, коју је са пуно правог познавања мере и Шоповљеве поезије приредио Сретен Перовић, мора се рећи да је у питању песник чије дело изражава драму његове личности, али је ипак не узвисује на пиједестал драме човека. Она је исувише лична, интимна, романтичарска, а тек у својим изузетно успелим тренуцима индивидуализована визија човека у свемиру.
_____________
* Текст је објављен у Књижевност, бр. 10, Београд, 1966, стр. 325 под насловом „Један романтичарски песник(Ацо Шопов, Предвечерје, Графички завод, Титoград 1966)

Други књижевни портрети А. Шопова на српском језику
О стваралаштву А. Шопова на македонском и другим језицима

У Читаоници Лирског дома Аце Шопова налази се и избор његових