This post is also available in: Macedonian French Spanish English Croatian Bosnian Albanian
Пета молитва мога тијела
Зар нећеш прићи мом тијелу, вртоглавој висини,
Вјетре тишине, лептиру сна непреболни?
Куда затим у мене? Застани, неуморна, почини
уз овај камен каракамен, уз овај забран голи.
Зар да испливаш из тијела, из тог вртлога тамног
играчице у подземној, неукроћеној води?
Као прастари житељ ти овдје си само
да играш над овим тијелом у гњеву што те роди.
Заробљеници смо сада у игри, кругом,
носи нас тмурна и нестварна плима,
читави живот хитамо једно другом
а свако скрива у себи оно што има.
Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић