This post is also available in: Macedonian French Spanish German Croatian Bosnian

Ожиљак

Оградих те са девет вртова, крви,
затворих те у девет грла,
шта тражиш још, зашто ме прогониш, крви,
зашто пријетиш својим тамним копитом
зашто незасито.

Оградих те са девет вртова, девет грла,
смири се , крви, сиђи у своју таму
на чијем дну црвени твој вепар
одавно тражи за смирај пећину.
Сићи у своју таму, крви,

и не осврћи се,
нема бољег мјеста да укроти
од ових девет вртова, девет башти
што живе твојим зеленилом,
од ових девет грла, девет душа
што пасу прољеће својих пјесама.
Сићи у своју таму, крви,

и не реци ми:

Слушај како тутњи из даљине,
слушај како тутње опомене,
иду коњи путем звијезда и мјесечине,
иду коњи, коњи, коњи, коњи дорати
иду коњи да ме прегазе
иду, иду, прегазиће ме.
Но њих ћу ја ритнути копитом
ритнути их право у чело
да ме памте, да се о мени прича
и ожиљак да им свијетли увече
у њиховим ноћима без мјесечине
у њиховим данима без свaнућа,
на њиховом под коров путовању.
Не реци ми, крви. Крви, смири се,
ограђена с девет вртова,
затворена у девет грла
као неки свемоћни владар
у недохватној некој трвђави.

Ацо ШоповПредвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић

Ožiljak

Ogradih te s devet vrtova, krvi,
zatvorih te u devet grla,
što još tražiš, zašto me progoniš, krvi,
zašto svojim tamnim kopitom prijetiš,
zašto nezajažljivo.

Ogradih te s devet vrtova, s devet grla,
smiri se, krvi, sidi u svoju tamu
na čijem dnu crveni tvoj vepar
za smiraj traži pećinu odavno.
Krvi, siđi u svoju tamu,

i ne osvrći se,

nema boljeg mjesta od ovog da ukroti,
od ovih devet bašta, devet vrtova
što od tvoga zelenila žive,
od ovih devet grla, devet duša
što tvojim pjesmama pjevaju proljeću.
Sidi u svoju tamu, krvi,

i ne reci mi:

Čuj kako tutnje iz daljine,
čuj kako tutnje svi gajevi,
dolaze konji cestom od zvijezda i mjesečine,
dolaze konji, konji, konji zmajevi,
konji dolaze da me pregaze,
dolaze, dolaze, da me pregaze.

Al’ uždiću ih ja kopitom,
ritnuću ih pravo u čelo,
da me upamte, da se priča,
da s večeri im ožiljak svijetli
u njinim noćima bez mjesečine,
u njinim danima bez rasvjetline,
na njinim zatravljenim drumovima.

Ne zbori mi, krvi. Krvi, smiri se,
s devet vrtova ograđena,
u devet grla zatvorena,
slična vladaru svemogućem
u kakvoj tvrđavi nedostupnoj.

Aco Šopov, Dugo dolaženje ognja, 1977
Preveo Sreten Perović