This post is also available in: Macedonian

Као разговор глувониjемих

Ми смо немогућност дивна.
Спаја нас њежност груба.
Невина, мала Невина моја.
Тиха и безболна сјен ми је кивна.
То слива се с твојих зуба
хладна азурна боја.

Забавно.
Засмијава. И лишће се смије
ко исплажени језици-багреми.
Осим нас нико ни појмио није
бесмисла тог смисао големи.

Као разговор глувониjемих.

Ацо ШоповПредвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић