Илузија

Ноћ. У ноћи крљушти мјесечине.
С планине капље безгласје тишине.

Сам у ноћи порастох до орлишта.
Један свијет је за мном, једна је мука отишла.

Гле, нешто у гранама шапуће притајено:
Све што си пожелио то ти је узгајено.

И овдје, под планином, у овој долини
даљина дише у дохватној близини.

Трен… и све ишчезне. Сан и пут. Даљина.
Сам сам. Над путањом сребри се мјесечина.

Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић