This post is also available in: Macedonian French German English

Дуго живим на овом мјесту

Дуго живим на овом мјесту
под којим струје планински извори
и дјеца лептире лове
а борови у стаменом расту
разлиставају тишину вјекова.
Дуго живим на овом мјесту
и од времена тамним лагано.
Загледај, кажем, гледај каква си:
нећеш се препознати.
Очи ове бијаху некад дубине
куда су рониле твоје жеље
као ждралови у огледалу сунца,
а сад су само двије суводолице
за ноћивање залуталих киша.
Некада руке ове бјеху орачи
у трошној земљи твојих тумарања,
сад подсјећају на врбово пруће
и квргаве дивљуше над водама.
Некад, кажем, и ти као дјеца
играо си с лептирима у руци
и од њиховог златног праха
цвјетале су вишње у твом врту.

Зашто си био толико расијан
да дозволиш свему да угине међ твојим прстима,
зашто не схвати да највећа је мудрост
имати живот лептира дјетињства,
једну топлу звијезду на длану
да разведри ово мјесто
ово мјесто гдје дуго живиш усамљен
дуго живиш потамнио од времена. 

Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић