This post is also available in: Macedonian French Spanish Russian Slovenian Croatian Bosnian Albanian Bulgarian Hungarian
Галебу што кружи над мојом главом
Галебе мој,
не слијећи ми на очи.
На тим слободним обалама пристаништа нема.
Зарони у све дубине,
надлети све висине
и пусти ме да свјетлост допремам!
Галебе мој, очију више немам.
Не слијећи на моје срце!
Галебе мој, срце није моје:
прођи кроз све предјеле непређене,
обиђи све живе, незнане, изгубљене.
Осврни се на све осамљене, растављене,
и све врхове ледене и све ливаде зелене,
и слушај –
док твоје крило над њима уморно вије –
како немирно у њима моје срце бије!
Не слијећи, галебе мој,
опет се врати у јато.
Ја чун сам осуђен
да ломи непознато.
Ацо Шопов, Слиј се с тишином, 1955
Превод: Славица Штулић
Галебе мој,
не слијећи на моје очи.
На тим отргнутим бреговима нема пристаништа.
Зарони у све дубине,
надлети све висине
и дај свјетлости да узмем!
Галебе мој, очију више немам.
Не слијећи на моје срце!
Галебе мој, срце није моје:
прођи низ све предјеле непролазне,
крај свих живих, непознатих, погинулих.
Погледај све осамљене, све раздијељене,
и све ледене врхове и све ливаде зелене,
и чуј –
догод твоје се крило над њима мирно вије –
како немирно у њима моје срце бије!
Не слијећи галебе мој,
ипак се врати у јато.
Ја сам лађа, осуђена
на јуриш у непознато.
Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966.
Превод: Сретен Перовић
Старовски
(на англиском)
Blagoj Nacoski
(LIVE Tokyo, 14.03.2017)