This post is also available in: Macedonian French Russian English Croatian Bosnian Albanian Bulgarian
Вјетар носи лијепо вријеме
Вјетар носи лијепо вријеме.
Вијори, одјекује у нама.
Вјетар носи лијепо вријеме
Лијепо је лијепо и пролази.
Остаје туга.
Понекад она нас полако обузима,
угнијезди се у нашим очима,
и густо наплашћена поглед нам смрачује.
Тада нешто страшно тегобно и болно,
нешто велико и наше, непојмљиво другима
мучи нас.
Но некад туга нас косне лако као јасика,
као измаглица што премрежи жубор ријеке
крај које стојимо загледани бесциљно и нијемо.
Тада сви предмети личе на бајку
па кажемо: немогуће, како је све лијепо!
Вјетар вијори и јечи.
Вјетар носи лијепо вријеме.
Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић
Vjetar nosi lijepo vrijeme
Vjetar nosi lijepo vrijeme.
Vijori, ječi u nama.
Vjetar nosi lijepo vrijeme.
Lijepo je lijepo i prolazi.
Ostaje tuga.
Ponekad nas ona obuzima polako,
nastanjuje se u našim očima
i gusto naplašćena
mrakom pogled skuči.
Tada nešto strašno tegobno i bolno,
nešto veliko i naše, nepojmljivo drugima
nas muči.
No ponekad tuga nas dodiruje lako kao trepetljika,
kao izmaglica mrežuljasta nad žuborljivom rijekom
kraj koje stojimo zagledani besciljno i nijemo.
Tada svaki predmet liči nam na priču
pa kažemo: nemoguće, kako je sve lijepo!
Vjetar vijori i ječi.
Vjetar nosi lijepo vrijeme.
Aco Šopov, Poslijeratni makedonski pjesnici: antologija, Skopje, Kočo Racin, 1960, Preveo Branko Karakaš.