This post is also available in: Macedonian French German English Croatian Bosnian Albanian

Бијела туга извора

И одох, пјесмо стара, пјесмо невина,
одох без жаљења.
За бијелом тугом извора отплових,
за непостојаном љубављу ријека,
за грудвом неба – као угаљ модрог,
за недостижнима, за даљином без лијека.
Одох, стара пјесмо, пјесмо невина,
одох без жаљења.
Сад склупчана на прагу сјутрашњице
једна тешка неизвјесност сједи
и стално исто питање понавља:
зар вриједи оно што мислиш да вриједи?

Јер знам –
утишаће се све кад дође јесен,
и ријеке ће наћи љубав што смирује
кад сретну се са својим морима,
зренуће небо кад пјесма га оплођује,
пјесма жита, винограда и маслињака,
само ће бијела туга по изворима
остати у истим хаљинама
као вјечита чежња за даљинама.

Ацо ШоповПредвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић

Bijela tuga izvora

I odoh, pjesmo stara, pjesmo nevina,
odoh bez žaljenja.
Za bijelom tugom izvora odoh
za nepostojanom ljubavlju rijeka,
za grudvom neba  − iz uglja modrina,
za najdaljima, za nedostižnima.
Odoh, pjesmo stara, pjesmo nevina,
odoh bez žaljenja.
A sad sklupčana uz prag sjutrašnjice
teška neka neizvjesnost sjedi
i stalno isto pitanje ponavlja:
Zar vrijedi ono što misliš da vrijedi?

Jer znam
utišaće se sve kad dođe jesen,
i rijeke će naći smirujuću ljubav
kad sretnu se sa morima svojim,
i nebo će da zrene oplođeno pjesmom
vinogradâ, žitâ i maslina,
samo će bijela u izvoru tuga
ostati u istim haljinama
kao vječita čežnja za daljinama.

Aco Šopov, Dugo dolaženje ognja, 1977
Preveo Sreten Perović