This post is also available in: Macedonian Croatian Bosnian

А.Ш. Један профил македонске литературе

Ацо Шопов, Један профил македонске литературе, 1964. Страна 1.

Ацо Шопов: Један профил македонске литературе*

Није ми намера, а то не бих ни желео ни могао учинити из више разлога, да у овом кратком информативном чланку, посвећеном размишљањима о савременој македонској литератури, излажем таква схватања која не би могла бити временом коригована, допуњена или сасвим измењена, а још мање да доносим таквe аподиктичке судове каквих има на претек у нашој текућој литерарној критици. Нека последња реч остане будућем непристрасном и строгом судији чијој проницљивости неће умаћи многе чињенице којих ми, савременици, можда нисмо ни свесни.

Обично се размишљањима о овој нашој литератури придружују атрибути младости, што није увек адекватно зрелом, оплемењеном стваралачком чину. Али пошто ови атрибути могу означавати и време настајања као и време процвата и остваривања виших уметничких вредности, то нам они сами собом не могу ниша одређеније објаснити. Ако се мисли на период слободног развитка који, у најбољем смислу ове речи, траје скоро две деценије, онда се савремена македонска литература заиста може назвати младом, без икаквих призвука увредљиве блаконаклоности. При том се, истини за вољу, не сме пренебрегавати чињеница њеног ранијег развоја, тог видљивог сведочанства културе и свести. Али пошто је овде реч о једној савременој литератури, чијем потпуном разумевању можемо прићи само у једној историјској перспективи, могу овај увод завршити упућивањем на извесне историјске паралеле које ће свакако бити вишеструко интересантне, па и поучне.

***

Савремена македонска поезија везана је за име песника Коче Рацина. У техничком погледу стих овог песника родио се из народног мелоса. Али пошто је био прави песник, Кочо Рацин је у свој свет поезије унео један искључиво савремени сензибилитет и снагом свог талента уздигао га до граница оргиналне и аутентичне песничке визије. Његова невелика и једина збирка песама, названа Бели мигри, која се пре двадесет и три година први пут појавила у Загребу, није до данашњег дана ништа изгубила у својим основним вредностима.

Није нимало случајно што сам на првом месту ставио песника Рацина. Од овог пролетерског песника који је сањао и дозивао бела јутра и пао у обрисима њихових свитања, одваја нас релативно мала временска удаљеност, а ова литература, коју је он необично задужио, доживела је у том кратком раздобљу своју изузетну еволуцију. Зар је потребно напоменути да је у том раздобљу настао први македонски роман и да је обљављено више од двеста оргиналних дела поезије и прозе. Али то су само спољни, физички показатељи. Много је значајнија она унутрашна развојна линија македонске уметничке речи, линија сазревања израза и књижевног језика који је постао оруђем најсмелијих књижевних захвата и понирања у најтананија људска осећања и мисли. Много су значајнији продори у нове просторе које је настанила ова уметничка реч, као и ново прилажење уметничким темама и проблемима, које сваки аутор, према природи свог стваралачког темперамента, поставља и решава. Тематски регистар је веома широк, а нека, па и најгрубља класификација у оквиру овог написа је готово немогућа.

Теме револуције привлаче посебну пажњу. Њима се обраћају како они писци који су били учесници у револуцији, тако а они из млађих генерација, који дане борбе и окупације носе у мутном сећању или су их гледали очима једног забрањеног детињства.

Интересантна је сама по себи, а истовремено и знак уметничке зрелости, чињеница да су неки књижевни првенци једном делу писаца послужили као повод за стварање дела много сложеније композиције и много већег формата. У том погледу нарочито се истиче књижевник Славко Јаневски који своја богата искуства и сазнања користи на разраду неких својих ранијих радова. Тако је настао његов нови роман И бол и бес као несумљиво уметничко сведочанство о људима и догадјајима из борбе и револуције.

***

Својим највишим дометима савремена македонска литература уздигла се до оних достигнућа која претстављају општојугословенске књижевне вредности и уклопила се у токове највиталнијих књижевних збивања.

Али овај скицирани профил македонске литературе био би непотпун када не би садржао и оне неотпорности које често као тамна сена падају преко њених површина. Један од њених проблема мого би се изразити констатацијом да постоји велики број аутора а да још увек нема довољно изразитих индивидуалности, посебних стваралачких личности. Под овим не подразумевам недостатак изузетно обдарених, изузетно талентованих писаца, не мислим на „велике“ и „мале“. Мислим да не постоје довољно таквих текстова чији би се аутори, у мору речи, могли открити у додиру с њиховим текстовима а не потписима. А то значи да су повођење и слепи утицај још увек дечје болести ове литературе, гледане у целини.
________________
* Препис машинописа из Фонда Ацо Шопов у Македонској академији науке и уметности: АШ К3 АЕ47.  Према податцима садржаним у чланку, текст је написан 1964 године.
________________
Други разговори и чланци А. Шопова