This post is also available in: Macedonian French English

Ацо Шопов: У пет и седамнајест*

Неко је записао: двадесетшестог јула хиљадудеветстошездесеттреће, у пет и седамнајест, погинуо је град на Вардару.

Каква страховита пресуда природе, каква катастрофална претња истине, садржане у једном једином тренутку времена – пет и седамнајест. У урлању земље и бетонских блокова – пет и седамнајест. У ковитлању зграда и потамнелог сунца – пет и седамнајест. У крику деце чији сан ни под рушевинама није успео да побегне са зелених поља њихових очију – пет и седамнајест. У дивљој немости мајки и очева, младића и девојака, човека који је у једном једином тренутку остао го на пепелу разораног града и на кога се сручио нељудски терет бола и патњи – пет и седамнајест.

Пет и седамнајест. Ко би могао нашим обичним људским речима исказати драму у коју је слепа утроба земље увукла двеста хиљада становника ове планете, драму Пет и седамнајест.

Да, изгледало је тако: свирепе силе поставиле су своју дијагнозу – град је мртав у пет и седамнајест.

О, човече, ти који си изронио из рушевина, из ужаса и грозоте, ти који си се попео на врх немогућег бола и рањен заблистао свом својом лепотом, и ти који носиш у себи све градове, сву муку њихову, све снове, све надања, ти који си упалио свој бол ватром рађања – теби дајем ове редове, свестан немоћи да ће се они икад домаћи дубине твога страдања, снаге твоје племенитости, висине твоје неисказане људске лепоте.

Јер овај град нису улице и тргови, липе и црвени каранфили, паркови и голубови, куле лепе или ружне, линије старе и нове архитектуре које пресеца ова Вардар река као људска вододелина, као две странице историје. Јер овај град нису ова гробља од гвожђа и бетона, од малтера и цигала, ни ове тамне претеће пукотине на зидовима, те дијагонале смрти, ни кровови што чудом висе над тротоарима. Јер овај град – то си ти, човече, јер овај град – то је твоја невиђена архитектура савести, љубави, стрпљења и патњи, град непознате човечности у теби.

Историја ће записати: град човечности рођен је у пет и седамнајест.

Гледао сам те како га подижеш копајући ноктима бетонске плоче да би дозвао свога сина, своју девојчицу, свога пријатеља, свога брата. Гледао сам те како се завлачиш кроз узане пукотине и рупе да би их извукао чељусти паклене неизвесности. Гледао сам те како својим дахом враћаш дах девојчицама и дечацима, унакаженим овим чудовишним сукобом живота и смрти. Гледао сам те исцрпљеног модрог и измрцвареног од несна, од бдења, од страдања над рањенима, над мртвима. Гледао сам те како помићеш границе живота више и изнад познате људске моћи и како смрти одузимаш део за делом њене власти. Гледао сам те на рушевинама, на путевима, у збеговима, између могућнасти и немогућности.

Тај град родио се у пет и седамнајест оног стравичног јулског јутра када је земља урлала урликом уништења. Његове куле човечности нису настале у урбанистичким заводима, његове улице љубави нису насликане на сликарским платнима у затвореним сликарским атељеима, његови домови саосећања и људског разумевања нису плод дирљиве песничке фантазије. Тај град твоје нове човечности родио се у пет и седамнајест:

Човече, ти који си изронио из рушевина, из ужаса и грозоте, ти који си се попео на врх бола, заблистао свом својом лепотом и упалио сав свој бол ватром рађања, чујем те како зовеш:

„Песници, мајстори речи, радници човечности и солидарности, искујте нове речи  за појмове разумевања и љубави, помоћи и братства, јединства људскох интереса , живота без страха и катастрофа. У пет и седамнајест рођен је град будућности.”

____________
* Македонска верзија текса објављена је у часопису Современост, XIII, 7−8, 1963 стр. 425−427. Шопов је прво написао тектс на српскохрватском, највероватније за Борбу, а затим га је превео на македонском.

Тек две године касније, Шопов објављује у Современост, XV, 6, 1965, песму „Тажачка од онаа страна на животот” у којој се поново појављује слика човека који се је „попео на врх немогућег бола бола”: „Се искачив над врвот од болот”.

Рукописи и машинописи налазе се у Фонду Ацо Шопов Архива МАНУ.
Рукопис на српскохрватском АШ К3 АЕ52
Машинопис на македонском: АШ К3 АЕ53
Машинопис на српскохрватском: АШ К3 АЕ54 (недостаје трећа страна)

Други разговори и чланци А. Шопова