This post is also available in: Serbian Croatian Bosnian

Поезијата на Ацо Шопов е тврд орев*

Персида Андронахе

Translation in progress

Prevodilačka književnost sastavni je deo književnosti naroda na čiji se jezik prevodi. Njen uticaj na književne stvaralačke poduhvate ne mora uvek biti i preko načina izražavanja ali je uvek estetskog, umetničkog, duhovnog karaktera. Književnost velikih naroda prevode veliki književnici. Ti prevodi ostaju u kulturnoj istoriji i manjih i većih naroda.

Rumunska književnost ima predivne, do sada nenadmašive, prevode iz nemačke, engleske, italijanske ili ruske književnosti, iako poznavanje jezika njihovih originalnih izdanja nije već davno problem rumunske inteligencije. Dobro se zna da je svaki književni prevod neka vrsta izdaje, prevođenju nikada kraja. Veština pravog prevođenja oseća se pri samom početku lektire. Čitalac ne sme osetiti, na primer, u Rumuniji, da autor dotičnog književnog dela nije Rumun, da se ne radi o prevodu nego o originalu. Pretapanje jednog teksta sa stranog na svoj jezik ne mora ostavljati tragove prevodilačke nespretnosti. I tu se proza ogromno razlikuje od poezije. Ako se u prvom slučaju čitalac daje lakše zavoditi fabulacijom teksta, poezija ima svoje specifičnosti i svoje velike tajne koje nam se mogu preneti jedino direktno, sa originala, i preko isto tako velikog pesnika.

Pitanje, koje se sada samo po sebi postavlja, odnosi se na umetničku vrednost prevoda velikih pisaca manjih naroda, kao Makedonac, Srba, Rumuna. Velike pisce tih naroda prevode, većinom, mali ili nikakvi pisci drugih naroda.

Nekoliko je makedonskih pisaca prevođeno u Rumuniji: Blaže Koneski, Poeme, Albatros, Bucurešt, 1974. (pesme); Božin Pavlovski, Duva, Univers, Bukurešt, 1977 (roman); Kočo Racin, Zorile dalbe, Cartea Românească, Bucureşti, 1978 (poeme); Mateja Matevski, Iezere, Facla, Timişoara, 1980 (ăpoezie); Slavko Janevski, Taina, joc, simeție, Cartea Românească, Bucurešt, 1981 (poezie); Ante Popovski, Macii, Cartea Românească, Bucurešt, 1981 (poezie); Jovan Koteski, Dragoste și Moarte, Cartea Românească, Bucurešt, 1981 (poezie): Radovan Pavlovski, Maya, Cartea Românească, Bucurešt, 1981 (poezie); Mihail Rengov, Poezia și fluturele, Cartea Românească, Bucurešt, 1981 (poezie); Božin Pavlovski, West Aust, Cartea Românească, Bucurešt, 1982 (roman) itd. a najprevođeniji makedonski pisac na rumunski još uvek ostaje Boris Višinski.

Svi su ti prevodi učinjeni prema ukusu i oceni prevodilaca ili nakon posebnog angažovanja autora. Oni su ubačeni u rumunsku javnost bez ikakve pripreme potencijalnih čitalaca u Makedoniju i njenu kulturu. Takva su tada bila vremenа. U ovom momentu, sa izvesne perspektive, moramo biti zahvalni svima onima koji su nas uputili i makedonsko književno stvaralaštvo a, pre svega, gospodinu Dumitru M. Jon i gospođi Carolini Ilica bez čijeg intelektualnog i umetničkog napora ne bismo znali ni da makedonska književnost postoji.

Nije naše da ocenjujemo njihov rad niti da odgovorimo na večito pitanje u vezi sa motivacijom izbora tekstova za prevod. Dužnost je Udruženja makedonskih pisaca da napravi vrednosni redosled onih svojih autora koji mogu, koji treba da ih predstavljaju, kulturno i umetnički, u svetu; da se pobrinu oko vrednosti prevodioca i da prate sve šta je, o njihovoj književnosti, rečeno u svetu. Za nas, strance, od ogromne koristi bi nam bio jedan Leksikon makedonske književnosti, koji da se redovno dopunjava i preštampava, na makedonskom i na nekoliko svetskih (a i manjih) jezika.

Rumunski prevod poezije Ace Šopova materijalizovan je pojavom zbirke Naşterea cuvântului (prema pesmi „Раѓање на зборот“), Dacia, Cluj-Napoca, 1981; prevodilac, tada skoro anonimni, rumunski pesnik, Ion Deaconescu, koji je tih godina boravio u Skoplju kao lektor za rumunski jezik i tako učio makedonski.

Aco Šopov nije posebno shvaćen kao pesnik za široku čitalačku publiku, nije pesnik za pevanje, za recitovanje. On je više pesnik za meditaciju i razmišljanje. Njegova poruka, poenta njegove poezije uvijena je, previjena je, namerno je ugurana u stranu, van našeg uobičajenog traganja; ona se traži, ona se nameće pronaći, ispitati, analizirati a njeno otkrivanje pravo je estetičko uživanje.

Treba dosta pameti, ako ne više ono bar približno onoliko koliko je imao i pesnik, da bi mogao da mu pesmu raščlaniš, raskineš na komade i da je iznova pokupiš, sastaviš na bar približnom umetničkom nivou ali u drugom, sada stranom, lingvističkom prostoru, za druge, sada strane čitaoce i korisnike koji su, još uvek, neupućeni u makedonski estetički svet. Zato i kažemo, velike pesnike i malih i velikih naroda mogu prevoditi sa uspehom samo veliki pesnici i malih i velikih naroda, ali samo veliki.

Nemamo mnogo poznavaoca makedonskog jezika u Rumuniji a vrlo malo onih koji vladaju makedonskim do te mere da mogu shvatiti pesničku poruku, na primer, Ace Šopova ili Petra Andreevskog. Namera nam nije da ulazimo u semantičku analizi rumunske verzije poezije Ace Šopova. Mi smo još u fazi u kojoj moramo biti zadovoljni sa što većim brojem prevoda, nismo u položaju da i onim retkim prevodiocima gledamo zube. To nije ni naše pravo, ni naša dužnost. Lično smatramo da svaka knjiga ima i svoju pozitivnu strunu. Ona nas može naučiti kako se neki posao vrši ili kako se neki posao ne sme vršiti. Uvek se nešto pametno mora naučiti.

Poezija Ace Šopova je tvrd orah. Neki su već polomili zube na njenom prevodu ne zato što im umnjak još nije krenuo nego jedino što su poneli pretežak tovar za njihova preslaba pesnička pleća.

Kao veliki prijatelj makedonskog jezika i književnosti, usudicu se da za što kraće vreme ispečem makedonski jezik do te mere da mogu i sama uživati u predivnim delima makedonskih pisaca i toliko. Ne vidim u sebi nikakve mogućnosti za prevođenje jer, i dalje smatram da samo veliki makedonski pisci zaslužuju da budu prevođeni i time predstavljaju kulturu svog naroda u inostranstvu. Ali, već rekoh, velike pisce mogu prevoditi samo veliki pisci, što, bar što se mene tiče, nije slučaj. Nismo ni dan danas zaboravili ono nekadašnje u Rumuniji ,,ne plašimo se ministra kulture nego kulture ministra“.

_____________________
ANDORACHE, Persida: Aco Šopov u Rumuniji, in  XXX Научна конференција на XXXVI меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура (Охрид, 11-13 август 2003 г.). – Скопје : Универзитет “Св. Кирил и Методиј”, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2004, стр. 585-592