This post is also available in: Slovenian

Ноќта

1.
Co лажна убавина ги обвива предметите
и им дава облик на вистинско збивање.
Ги измамува луѓето… и само сo поетите
има допир силен ко најприсно сливање.

Caл нив им ги отвора широко зениците
топли од сонувања за дни недонесени,
меѓу сите предели ги брише границите…
Затоа поетите гледаат занесени.

2.
Ноќта е заборав, заборавот успивање,
кога сите мисли на праг ги оставаме.
Денот клика возбудено: памети ме, памети ме,
ко пролетни води твое сум разливање,
a ноќта: пополека сè да забораваме.

Ацо Шопов, Слеј се со тишината, 1955