This post is also available in: Macedonian Croatian Bosnian
Aco Šopov: Granice slobode su granice pesničkog stvaralaštva*
Vaše pjesništvo vezuju i za narodnu pjesničku tradiciju. Koliko je ona ukorenjena u Vašim novijim knjigama?
Ne samo moja, već i čitava savremena moderna makedonska poezija potiče iz narodne pesničke tradicije. I ne samo moja, već i sve kasnije pesnične generacije crpile su svoje inspiracije i učile se pesničnom kazivanju od veoma bogate narodne pesničke tradicije.
Na samom početku ja sam bio pod direktnim uticajem narodne pesme, bio sam bukvalno njen rob. Kasnije, što sam višе rastao kao pesnik, ja sam se sve više oslobađao tog direktnog uticaja i robovanja i postao sam ono što danas jesam, ali duboko osećam da je moja savremena poezija suptilnim nitima vezana za jedno saznanje i jedan tok narodne poezijе koje joj daje bitno obeležje i čini je autentičnom samoniklom, originalnom i uvek svežom i mladom.
Tako se poslednjih godina u meni rađala i rodila ideja Nebidnine koja je svestrano vezana za sudbinu mog naroda i njegovog pesničnog stvaralaštva.
Tako se moje pesnično stvaralaštvo postepeno oslobađalo direktnog uticaja narodne pesme da bi se na kraju otopilo s njom na jednom višem stvaralačnom nivou.
Tako sam ja postao pesnik Nebidnine, kao što su i svi ostali daroviti pеsnici postali pesnici svojе individualne posebnosti.
Poznato je druže Šopov, da ste kao ambasador upoznali i druge kulture i pjesničke tradicije. Da li su to bili i Vaši obzori saznanja i novih pesničkih otkrića?
Mislim da je period od pet godina sasvim dovoljan da jedan pesnik bolje upozna ritam života i običaje jednog regiona u kome živi i kada se srodi s njim da ga pesnički zavoli i opisuje.
Onaj ko je jednom upoznao i osetio ritam Crne Afrike, divi zov savana i prašuma, taj se teško može osloboditi tih tajanstvenih šumova i dovikivanja, krv njegova upija taj tajanstveni svet i on počinje polako i pesnički da ga odrаžava.
I gle čuda! Kroz sudbinu i istoriske nedaće naroda tih dalekih krajeva, on nesvesno i polako počinje da otkriva sudbinu i nepravde koje su vršeni nad njegovim narodom.
Otkrivajući svet, on bolje upoznaje svoju domovinu. Stih mu postaje elastičniji, širi, gibkiji na zov afričkih, i ne samo afričnih daljina i divljina.
Tako sam se i ja vratio sa zbirkom pesama sa naslovom Pesma crna žene u kojoj poкušavam da sredim utiske iz Crna Afrike, a ustvari sređujem utiske o svojoj domovini.
Koliko je svet velik, a malen!
Makedonska pjesnička savremenost svojevrstan je književni fenomen, osobito na poetskom planu. Čime tumačite toliki broj darovitih pesnina i zanimljivost Vašeg pjesničnog izražaja u posleratnom periodu?
Makedonski književni fenomen može se shvatiti i objasniti veoma dugim, stolećima sputavanim pravom izražavanja na svom narodnom jeziku. Jedan narod vekovima nije smeo da iskaže svoja osećanja pa je sve to prenosio usmenom tradicijom od pokolenja do pokolenja, a samo su retki genijalni pojedinci zagrmeli svojim poetskim glasom i dozvali buduće zore i svitanja.
Tako se u narodu nakupilo ogromno blago pesničkog kazivanja koje je čekalo povoljan trenutak, dan oslobođenja, da bi ruknulo kroz srca i usta mnogih darovitih ljudi, kod svakoga svojom pesničkom aromom, mirisom i bojom. A sva ta pesnična polifonija svodi se svojim zajedničnim imeniteljem na neobično bogatu polifoniju narodne pesničke tradicije.
Ono što je nekad bilo sputavano i onemogućavano, sada se slobodno grana i širi. Granice sloboda su i granice pesničkog stvaralaštva. A to je veoma širok ljudski krug u kome ima dovoljno mesta za sve što je ljudsko i humano.
Nalazite li neku bitniju razliku između Vaših prvih i najnovijih pesničkih dela, i u čemu bi se ona, uglavnom, ogledala?
Ja sam jedan od onih pesnika koji su ostali verni samim sebi od prvih pesničkih pokušaja do današnjeg zrelog pisanja pesama. Nikakvi književni vetrovi nisu mogli da me zaogrnu tuđim plaštom koji ne bi bio moj i koji bi odudarao mojoj pesničkoj prirodi. Ti vetrovi su me korigovali, ispravljali i dovodili do sve punijeg izražavanja mog pesničnog bića ali nisu uspeli da me skrenu s puta kojim idem, tako da u jednoj fazi ličim na jednog, a u drugoj na drugog pesnina. Pesnika otkriva njegova pesma, a ne potpis koji stavlja ispod nje.
Moje prve preokupacije, ljubav i borba, su moje stalne opsesije, samo svako može primetiti kvalitetni rast i sazrevanje pesnika ako uporedi početnu sa kasnijim fazama.
U tim kvalitetnim razlikama ogledaju se sve moje mene i promene od mojih prvih do najnovijih dela.
Da li bi ste se mogli, danas, prisetiti tih svojih pjesničkih početaka, i ne samo Vaših… jer su to bili i počeci moderne makedonske književnosti?
Veoma rado se sećam tih dana kada smo ulazili kao mala grupa pesnika i proznih pisaca u modernu makedonsku književnost.
Tu je bio pesnik i prozni pisac Slavko Janevski, sa pesmama „Cvetovi” i „Pesna za vojnikot dva metra v zemja”, zatim pesnik i prozni pisac Blaže Konvesni, sa pesmama „Sončeva nolona”, „Teškoto” i „Vezilka”, ja sa pesmama „Ljubov”, „Oči” i „Partizansna prolet”, Gogo Ivanovski sa pesmom „Rašela” i drugim.
Svima nama bila je zajednična inspiracija borba za konačno oslobođenje makedonskog naroda zajedno sa svim ostalim narodima i narodnostima Jugoslavije, a neki su pokušali da otkriju vekovne motive koji su okupljali makedonski narod i držali ga da istraje u toj borbi.
Ove pesme i dan-danas mogu ganuti čitaoce svojom svežinom i dubinom iskrenih namera.
Vaše delo bilo je svojevidni letopis posleratnih zbivanja…
Ja sam pokušavao da svaki značajni događaj odevem u odgovarajući poetski oblik. Počev od omladinskih radnih akcija ili zamisli za priključenje Istre domovini, zatim džinovske borbe protiv ideologije Informbiroa, pa sve do izrastanja svesti o nacionalnoj i etničkoj nedeljivosti Makedonije.
Šta sada spremate, čime ste trenutno preokupirani?
Rekao sam da sam se vratio iz Crne Afrike sa pesmama u kojima sam pokušao da otkrijem taj svet, a ustvari otkrio sam Makedoniju. Moja najnovija preokupacija je da otkrivajući svoju domovinu otkrijem ostali svet.
Koliko je svet malen, a velik!
_________________
* Intervju za Oslobođenje, Sarajevo, 14.10.1978, str. 11. Razgovor vodio Nenad Radanović.
Objavljeni tekst u Lirskom domu јe prepis originalnog mašinopisa iz Fonda Aco Šopov u arhivi Makedonske akademije nauke i umetnosti u Skoplju: АШ К3 АЕ87.