This post is also available in: Macedonian
Ацо Шопов: Наде и очекивања*
Уочи конгреса књижевника Југославије
Конгрес књижевника Југославије очекује се са интересовањем у Македонији.
Претконгресни разговори у Удружењу писаца, као и у културној јавности Републике, говоре да се од овог скупа писаца доста очекује, о томе шта би се реално могло очекивати од преtстојећег Конгреса, шта би требало тај скуп да расправља и о тренутку књижевног стваралаштва код нас разговарали смо са познатим македонским књижевником, академиком Ацом Шоповим.
Предстојећи Конгрес књижевника, рекао је Шопов, очекују сви са великим интересовањем и надом: и писци и радни људи наше самоуправне социјалистичке заједнице. Последњих тридесетак година југословенска књижевна реч доживела је велике успоне и достигла неслућене домете, пролазила кроз многа неизбежна искушења и заблуде и успела да отвори путеве модерног уметничког сензибилитета и савремене визије света. Упркос овим развојним линијама југословенске књижевне речи, организација књижевника није успевала не само да их прати, већ је западала у тешке кризне ситуације које су спутавале њен пуни замах и афирмацију. Конгрес треба да означи крај једном дугом и мучном периоду животарења организације књижевника, да одреди њено место и да дефинише значај и улогу која јој припада у нашем савременом друштву.
Наде су велике и оправдане. Извршен је огроман припремни посао. Али нико са развијеним осеhањем реалности не верује да ће Конгрес као некаквим магичним штапом паспршити све нагомилане негативне проблеме и последице и да ће преко ноћи отворити чисте и светле перспективе и хоризонте. Напротив, здрав смисао за реалност упућује нас на резоне који привидно можда нису толико „светли и чисти“ али чије стрпљиво и систематско оживотворивање води далеко дубље ка суштинским функцијама литературе и облицима књижевничке организације.
Иако не верујем у магичну моћ скупова, од предстојећег Конгреса књижевника с правом се очекује да се испита и битно допринесе разматрању могућности за побољшање самоуправне позиције писаца. Ова самоуправна позиција подразумева бржу афирмацију свих вредности које по општем друштвеном уверењу и суду тај еpитет заслужују, као и најширу могућу комуникацију у свим језичким медијима и националним срединама широм наше земље.
Као индивидуални акт друштвене свести књижевно дело се подруштвљује у мери у којој што адекватније изражава суштинске токове те свести − наставио је Ацо Шопов. − Савремена југословенска литература, без обзира на ком језику стварана, израз је новог југословенског бића, јединственог у свој својој сложености и разноврсности, због тога су сасвим оправдане честе примедбе да се осећа велика празнина у међусобном упознавању са књижевним достигнућима појединих република и покрајина. Мада су у последње време учињени знатни напори ради превазилажена овог недопустивог стања, ипак се догађа да поједина вредна достигнућа остају неоправдано дуто покривена велом неизвесности и заборава. Оправдане су примедбе да је наша јавност често више упозната са страним писцима и литературама него са нашим достигнућима. Ова ситуација је у директној супротности са нашим друштвеним бићем и захтева захвате у смислу његовог целовитог и свестранијег приказивања, што не искључује већ, напротив, претпоставља још смишљеније и репрезентативније представљање иностране литературе.
Питање писац − издавач, рекао је на крају разговора Ацо Шопов − старо је колико и литература. Писац је најважнији стваралачки фактор у процесу производње књиге. Његова улога није увек била адекватно призната и награђена, а његов положај био је незавидан. Писац је био вештачки супротстављен издавачу и деловао је изоловано. Ишчупан из природног ланца међузависности писац није био у стању да од сопственог дрвета сагледа шуму. Пренебрегавао је и ниподаштавао објективне тешкоће издавача. Уместо старих превазиђених облика писац − издавач, који вуку своје корене из далеке прошлости, треба изграђивати нове самоуправне социјалистичке односе на бази узајамног споразумевања и поштовања, друштвеног вредновања квалитета и њиховог брзог и ефикасног достављања непосредном потрошачу, читаоцу.
____________________________
* Разговор водио Ј. Поповски. Oбјављен је у листу Политика, 30.09.1975, стр. 12.