This post is also available in: Macedonian Croatian Bosnian

Dve velike čežnje*

Milosav Buca Mirković (1932-2013), srpski književnik. Fotografija je iz lične dokumentacije Miodraga Zupanca. Dozvolu dao Radosavu Stojanoviću. Preuzeta iz datoteke Wikipedije (Fair use).

Milosav Mirković

Možda još uvek traje ona etapa u makedonskoj poeziji u čijem zaglavlju stoji i ime Ace Šopova. Tu negde, na sredokraći, on je uspeo da prevlada čisto formalna traženja probuđene makedonske poezije i onaj životni udar koji obećava pesmu ili se bar približuje kultu poezije. Rođen 1923, Aco Šopov je prirodno i neusiljeno ušao u rizik koji je istovremeno na strani poezije i na strani jezika. Vrebala ga je folklorna fantastika, patriotska krilatica, neizvesna ponoćna simbolika. Trebalo je inspiraciju voditi bez tradicije, a opet, bar krajičkom oka, ostati u njenom ruhu. Međutim, Aco Šopov nije razvio sve reflekse liričara i zato se njegovo smerno predavanje poeziji može da računa u jednu vrstu konvencionalnog pesničkog stava.

Taj stav, kao deo ljudskog nemira i kao osećanje da pesma nije sebi sama dovoljna i sebi sama zakon, odredio je krug etičkih i estetičkih vrednosti ove poezije. Ona je, dakako, napredovala od programske iskrenosti do čistog lirizma, i u tom lirizmu ima sve novijih suočavanja i ponora, otkrića telesnih i duševnih, ali i one asketske poze koja toliko tiho i skromno obasjava apstraktni tok lirike da se dnevnički, reporterski otkucaji nude češće i više no što bi i sam autor hteo.

Dve su velike čežnje i dve lirske energije koje bruje lirikom Ace Sopova: čežnja za telom i čežnja za rečima. Reči su surove i glomazne, pesma je poziv i obećanje poraza – jedna veoma pomodna i moderna opsesija. Ali, u tom pravcu, u toj opsesiji ima prirodnog, iskrenog, više no zagonetnog, istraživackog, košmarnog. Kalendar starog sveta i starih osećanja podosta muči pesnika Šopova: čak su i njegova iskustva sa pesmom u pesmi češće afirmacija kolektivnog i patriotskog, no duboko ličnog i vrtložnog. Na čelu ove knjige stoje stihovi:

Budi zemlja nepokorna i tvrda.
Budi nijema statua na stolu.
Podsmijehni se prolaznosti. I grdna
izrasti sva skamenjena u bolu.

Na drugom mestu značenja su ličnija i bogatija. Ton istraživanja povlači za sobom ekspresivnu i molbenu povelju:

Tijelo moje te moli:
pronađi riječ što liči na obično drvo,
dlanovima nalik što praroditeljski su goli,
što nevinosti ima kao moljenje prvo.
Za takvu riječ tijelo moje te moli.

Ali, samo toliko. Ničeg profetskog, napadnog. Šopov nije zanet otkrićima koja će preuzeti drugi: on je liričar, diskretan, krotak, sav je u osrednjoj osamljenosti, u očiglednoj veri da reči mogu mnogo za njega samog. Napredak ovog lirizma je spor i u čitljivoj atmosferi kada se uspeva samo onoliko koliko se veruje u svoju krv i svoju temperaturu. Harmonija tog napretka nije narušavana povremenim apstraktnim tokom, ali odsustvo hrabrosti i tajne nisu uvek osobito pesničkog porekla. Najbolje se drže pesme u ciklusu „Zlatan krug vremena“. Tu je Šopov savladao nered svojih reči, sve senzacije leta i vode, jeseni i snegova, i tako, diskretno kao što to uvek čini, izišao na vidik sopstvene pesme. Mreže nepoznatog samo povremeno senče ovu liriku. Pejzaži nisu natrpani, ali su bez dinamike. Po tome je Aco Šopov jedan od onih koji doseže pejzaže u visini svoga čela i ljudsku lirsku bajku koja je u srazmeri njegovih dlanova. Protivteža zahuktalom eksperimentu i razbacanom, paklenom tempu jezika svoga veka, on je u makedonskoj poeziji jedan lirski tok koji ne otkriva duboko dno, ali ide kroz predele i pejzaže gde je čoveku dobro i toplo.

U prevodu Sretena Perovića [Predvečerje, 1966] stihovi Ace Šopova izgubili su mnogo od svoje melodije, ali su, srećom, ostali u pravim merama ljudskog iskustva i spremnosti da se poeziji priđe kao suštini.

_________________________
* Tekst je objavljen pod naslovom „Aco Šopov: Predvečerje“ u časopisu Delo,  br. XII/4, Beograd, 1966, str. 624-625

Drugi književni portreti A. Šopova 
O stvaralaštvu A. Šopova, na makedonskom i na drugim jezicima

U Čitaonici Lirskog doma Ace Šopova nalazi se i izbor njegovih

pesama
rukopisa
prevoda sa stranih jezika
razgovora i članaka
citata