This post is also available in: Macedonian

Поезија и преводи Аце Шопова

Изабрана дела познатог песника у издању „Мисле“ и књига есеја др Сејфедина Суљејманија („Наша књига“)

Миодраг Друговац

(Скопље, фебруара) — Све је чешћа појава објављивања изабраних дела македонских писаца, што бесумње сведочи до које је тачке у свом експанзивном развоју доспела ова књижевност и колики је њен стварни допринос заједници култура и литература југословенских народа и народности. То је у својој беседи, поред осталог, истакао и др Сејфедин Суљејмани на свечаности поводом изласка из штампе Изабраних дела Аце Шопова, у пет томова, која је одржана у новој, веома богато опремљеној књижари скопске „Мисле“. Колико су тачне речи председника Издавачког савета најмлађег и најагилнијег скопског издавача, сведоче објављена изабрана дела Стале Попова, Блаже Конеског, Славка Јаневског (на македонском и српскохрватском језику), Видоја Подгорца, Драгана Ташковског, Димитра Митрева, Мите Хаџивасилева, као и Аце Шопова.

Са кратким и инструктивним предговором Слободана Мицковића, Изабрана дела А. Шопова доносе поезију и преводе — препеве овог ретко истанчаног лиричара, који је прве песме објавио још током Револуције (1944), иако је поезију почео писати још пре рата и то под непосредним утицајем своје мајке. Прва два тома рекапитулирају један веома сложен, трагањима и вредностима богат стваралачки пут, који је од прве збирке Песме, преко књига Пруга младости, Својим рукама, На Грамосу, Слиј се са тишином, Ветар доноси лепо време, водио према књигама медитативне рефлексије Небиднина (Непостојање) и Гатач у пепео, да би тај свој, вредносно најостваренији циклус, овог тренутка завршио песмама са егзотичном и — социјалном, али надасве и лирском мотивиком из својих суочења са данашњом Африком.

Као преводилац, Шопов је представљен препевима Шекспирових, Ростанових и Корнејевих дела, те многих песама Мирослава Крлеже и Изета Сарајлића (такође је преводио Багрицког, Крилова, Змаја, Жупанчича, Крклеца и Тадијановића).

У издању скопске „Наше књиге“ изашла је ових дана вредна пажње књига „Есеји“ др Сејфедина Суљејманија, у два дела; у првом делу, овај млади естетичар и теоретичар културе расправља о предмету хуманистичке филозофије, марксизму, историјском материјализму и хуманизму, алијенацији и процесу њене хуманизације са посебним прилазом Хегеловој филозофији, затим о тзв. конкретном хуманизму, марксизму као теорији и идеологији радничке класе, раду као глобалном фактору хуманизације друштвених односа, уметности и истини, путевима уметничко-естетске културе, књижевности, као фактору хуманизације друштвених односа итд.

У другој половини књиге осврће се на бројне конкретне проблеме нашег социјалистичког, тј. културног и научно-технолошког развитка, као што су хуманизирање социјалистичких снага и односа у светлу даље демократизације и продубљивања друштвеног самоуправљања, друштвено-економски развитак наше земље после социјалистичке револуције, друштвена реформа — креативна пракса самоуправљања, радничка класа у систему нашег друштвеног самоуправљања, теорија државе са посебним освртом о социјалистичкој држави у условима друштвеног самоуправљања, СК — водећа снага самоуправног друштва, активна мирољубива коегзистенција и политика несврстаности, научно-технолошка револуција и производне снаге, СК и научно-уметничко и културно стваралаштво.

Књига је то врсног ерудите-теоретичара, који међутим није за боравио да расправља о питањима непосредно везаним и за конкретну друштвену праксу, постављајући мостове између теорије и праксе и указујући аналитички и критички на појаве девалвирања нашег самоуправног социјалистичког пута.
_______________
Чланак је објавњен у листу Борба, бр 41, 12.2.1976, стр. 11, и потписан је иницијалима М. Д.