This post is also available in: Macedonian French Spanish Croatian Bosnian

Љубав ватре

За С. Ј.

Глуви кречњак на наша пада лица.
Лепрша под њим ватра као птица.

Лепрша ватра у кавезу кога ограђује време.
На поноћном сунцу дозрева црно семе.

Ватра сама од себе краде вечну ватру
да би своју љубав ножу одвела у шатру.

Греј, поноћно сунце, без застанка, греј.
Ево, сам и рањен, долази Прометеј.

Као грабљивац тамни, као земља кад глад је прене
узе он ватру и, планувши, паде низа стене.

Песма се истопи као лажно злато, као метал жут.
Од живота је дужи до човека пут.

Ватра сама од себе краде вечну ватру
да би своју љубав ножу одвела у шатру.

Ћути, ћути, ћути у боровини глухој.
Ватра и њен пухор. Ватра и њен пухор.

Ацо Шопов, Гатач у пепео, 1970
Превео Сретен Перовић
Песната е претходно објавена во Раѓање на зборот, 1966 и Златен круг на времето, 1969