This post is also available in: Macedonian French Spanish English Croatian Bosnian Albanian Polish Hungarian Italian
Шеста молитва мога тијела
Везеш ту игру, тај урођенички ритам.
Из дивљине крвљу ме зовеш, из даљине:
„Ка тијелу твом непомично хитам
ја непозната, глуви слап мјесечине.
На твом високом челу плашљиви пасу јелени,
дубоко зарасле у земљу ти имаш јаке руке,
у грлу твом стасају пашњаци зелени,
твоје су ријечи кошчате и оштре но мукле“.
Твог вéза је ова игра, ова урођеничка пјесма
а не знам да л’ си ми дан, да л’ ноћ спора,
и грумен земље на коме лежим је тијесна
крлетка за мој величанствени пораз.
Ацо Шопов, Небиднина, 1963
Превео Сретен Перовић, Предвечерје, 1966
Šesta molitva moga tijela
Vezilja si ove igre, ovog domorodnog ritma.
Iz divljine krvlju me zoveš, iz daljine:
„Ka tvome tijelu nepomično hitam,
ja nepoznata, gluvi slap mjesečine.
Na tvom visokom čelu plašljivi pasu jeleni,
ti imaš duboko u zemlju zarasle snažne ruke,
u grlu tvome bujaju travnjaci zeleni,
riječi su tvoje koščate i oštre, a mukle“.
Vezilja si ove igre, a tu je domorodna pjesma.
a ne znam da l’ si mi dan, da l’ noć skora,
i grudva crvenice na kome ležim je tijesna
za ovaj moj veličanstveni poraz.
Preveo Sreten Perović, Dugo dolaženje ognja, 1977