Посљедња молитва мога тијела

Црн је твој вјетар а ноћ бијела
и сваки дамар надојен зрелином.
Зарежи се ко мач у овај дрворед тијела
прије но се срушиш заслијепљена бјелином.

Но и тад ће игра да продужи траг
у истом тајанству и уз чедност исту.
Пожаром плануће на твоје жећи листу
траве што ће те увити у мрак.

Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић