This post is also available in: Macedonian
Као разговор глувониjемих
Ми смо немогућност дивна.
Спаја нас њежност груба.
Невина, мала Невина моја.
Тиха и безболна сјен ми је кивна.
То слива се с твојих зуба
хладна азурна боја.
Забавно.
Засмијава. И лишће се смије
ко исплажени језици-багреми.
Осим нас нико ни појмио није
бесмисла тог смисао големи.
Као разговор глувониjемих.
Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић