This post is also available in: Macedonian French Spanish Russian English Croatian Bosnian Albanian Bulgarian Italian
Девета молитва мога тијела
Ево тог мјеста, тог нeпoмичног тијела
разастртог као неутољена глад.
Ево свих свјетлости и вода
од којих сазидан је овај град.
На крову му вјечан голуб гуче
чудну једну бајку од xљеба и сребра.
Да л’ откри ту ријеч, да л’ откри то име
Што се одазива у дну сваког ребра.
Да ли упозна ту велику тајну,
тај још нигдје непроживљен вијек,
да л’ откри колко свјетлост боли над тијелом
које у протицању не пронађе лијек.
Ево тог мјеста, тог нeпoмичног тијела,
те глади што се распрострије и роди.
Овдје ево тог стаменог града
сазиданог у свјетлости и води.
Ацо Шопов, Предвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић
Deveta molitva moga tijela
Evo tog mjesta, tog nepreglednog tijela,
što prostire se kao nijema glad.
Evo svih svjetlosti i voda
od kojih sazidan je ovaj grad.
Tu mu na krovu vječan golub guče
čudnu jednu priču od hljeba i srebra…
Da l’ riječ saznade onu, to ime
što damara u dnu svakog rebra.
Da li otkri onu strašnu tajnu,
taj još nigdje neživljeni vijek,
otkri li da svjetlost rani tijelo
kome lažni protok ne bi lijek.
Evo tog mjesta, tog ogromnog tijela,
te gladi što ga rasprostre i rodi.
Evo ovdje tog sazidanog grada,
sazdanog od svjetlosti u vodi.
Aco Šopov, Dugo dolaženje ognja, 1977
Preveo Sreten Perović