This post is also available in: Macedonian French Spanish English Croatian Bosnian Albanian

Četvrta molitva moga tijela

Ovdje si, nad ovim tijelom, kao smireno krilo,
ti – toliko razumna – toliko studeno štedra,
pa hoću da se pomolim za ono što je već bilo,
jer je budućnost u svima srcima vedra.

Ispleti te svjetline, to izgaranje bijelo,
te svijetle iskre u tmini što sniju,
obavij s njima ovo gordo ispravljeno tijelo,
svejedno – s bičem il’ bršljanima što se viju.

Ispleti ih u ogromni ožiljak, skameni ih u vjeru,
daj mi, daj mi tu svjetloću s košmarom da je pijem,
jer sve ono što potamnjuje u Juče
ja kao svijetlo Sutra u dubine ga krijem.

Aco Šopov, Poslijeratni makedonski pjesnici: antologija, Skopje, Kočo Racin, 1960, str. 96.
Preveo Branko Karakaš.
Pesma je iz zbirke
Небиднина, 1963 (prethodno objavljena u časopisu).

Четврта молитва мога тијела

Ту си, над овим тијелом, као смирено крило,
ти – тако разумна – тако хладно штедра,
да се помолим хоћу за оно што већ је било,
јер будућност је у свим срцима ведра.

Уплети свјетиљке те, изгарање то бијело,
те муњe утами што спе,
увиј с њима то гордо усправљено тијело,
свеједно – као бич или бршљан гре.

Уплети их у ожиљак јак, у вјеру их скамени,
дај ми, ту свјетлост дај у бунилу да пијем,
зашто све оно што у Јуче потамни мени
као озрачено Сјутра у дубини кријем.

Ацо ШоповПредвечерје, Титоград, Графички завод, 1966. Превео Сретен Перовић